Вавел
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вавел (пољ. ) је утврђено кречњачко брдо у граду Кракову у Пољској. Брдо је високо 228 метара.[1] На врху брда налази се Краљевски дворац са оружарницом и катедралом у чијој се крипти налазе гробови древних краљева Пољске и других заслужних Пољака. Овде су се одвијала и крунисања пољских краљева. Због тога ово место има велики значај за пољски народ.
Вавел је у 9. веку постао најважнији утврђени замак племена Вислани. Први историјски владар Пољске Мјешко I (око 965-992) из династије Пјаст, као и његови наследници Болеслав I Храбри (992-1025) и Мјешко II (1025–1034) имали су овде своју резиденцију. У то време Вавел је био један од најважнијих центара за ширење хришћанства. Прве романичке грађевине које су служиле бискупима Кракова настале су око 1000. Од времена краља Казимира I (1034–1058) Вавел је постао политички и административни центар пољске државе.[2] Већи део данашње катедрале настао је у 14. веку (грађевина је освештана 1364. пошто је претходна страдала у пожару), а капеле су јој додате касније. Време владавине јагелонске династије у 16. веку било је време највеће раскоши Вавела. У периоду 1507–1536 краљевски дворац је темељно преуређен. Краљ Сигисмунд I је био спонзор овог великог подухвата. Радовима су руководили италијански архитекте: Франческо из Фиренце и Бартоломео Беречи. Собе су раскошно декорисали италијански и пољски мајстори. У декорацији се нарочито истичу таписерије. После 1609. пољски краљ се преселио у Варшаву и од тада је дворац занемарен. Аустријанци су преузели Краков 1795. и на Вавелу градили касарне и друге војне објекте. Дворац је рестауриран крајем 19. и почетком 20. века.
Заједно са историјским језгром Кракова, Вавел је на листи Светске баштине УНЕСКО.