Буљина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Буљина или велика ушара (лат. )[3] врста је птице која припада породици правих сова (лат. ) и насељава простор Евроазије. Буљина је једна од највећих сова и највећа европска сова — женка може да нарасте до чак 75 центиметара, са распоном крила до 188 центиметара, док су мужјаци нешто мањи.[4] Буљина има изражено ушно перје, крупно, збијено тело, снажне канџе и наранџасте очи. Горњи део тела јој је мркожуте боје, ишаран тамним црнкастим пругама, док су доњи делови боје коже са тамним пругама. Фацијални диск није претерано изражен. Позната је по гласу се дубоким „хуу-у”.
Буљина | |
---|---|
Територијално дозивање мужјака, снимљено у близини Марјанке у Словачкој | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Aves |
Ред: | Strigiformes |
Породица: | Strigidae |
Род: | Bubo |
Врста: | B. bubo |
Биномно име | |
Bubo bubo | |
Подврсте | |
Види текст | |
Распрострањеност буљине у свету | |
Синоними | |
|
Буљина је једна од највећих живих врста сова, а такође и једна од најраспрострањенијих.[5] Може се срести у разноврсним пределима, али углавном настањује планинске области, старе четинарске шуме, степе и стеновите брдско-планинске клисуре.[6] Претежно лови ноћу, а храни се махом ситним сисарима, као и птицама различите величине, гмизавцима, водоземцима, рибама, великим инсектима и другим бескичмењацима. Размножава се на литицама, у јарцима, међу стенама или на другим скривеним локацијама, где прави гнездо које више представља плитку рупу у земљи или шупљину у стени него право гнездо. У њега женка у размацима полаже у просеку по два јаја која се излежу у различито време. Женка лежи на јајима и брине о младунцима, док мужјак обезбеђује храну за њу и младе. Након што се излегну птићи, оба родитеља брину о њима током наредних пет месеци.[7] Постоји најмање десетак подврста буљине.[8]
Са ареалом од око 32 милиона квадратних километара у Европи и Азији и укупном популацијом која се процењује на између 250 хиљада и 2,5 милиона, ова сова није угрожена и Међународна унија за заштиту природе је сматра „последњом бригом”.[9] Велика већина буљина живи у континенталној Европи, Русији и централној Азији.[10] Припитомљене буљине се повремено користе као средство за сузбијање штеточина, пошто због своје величине лако могу да отерају друге велике птице попут галебова и спрече их да се гнезде на пољопривредним имањима.[11] С обзиром на велики ареал распрострањења, у појединим државама је нема у великом броју, па је у њима заштићена врста, између осталог и у Србији, где се налази на листи строго заштићених врста.[12]