From Wikipedia, the free encyclopedia
Афричка трипанозомијаза или болест спавања[1] је паразитско обољење људи и животиња. Њен узрочник је паразит врсте Trypanosoma brucei.[2] Постоје два типа која инфицирају људе, Trypanosoma brucei gambiense (T.б.г) и Trypanosoma brucei rhodesiense (T.б.р.).[1] Т.б.г. је узрочник у преко 98% пријављених случајева.[1] Оба се обично преносе уједом инфициране цеце муве и најчешћи су у руралним подручјима.[1]
Болест спавања | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | инфектологија |
МКБ-10 | B56 |
МКБ-9-CM | 086.5 |
DiseasesDB | 29277 13400 |
MedlinePlus | 001362 |
eMedicine | med/2140 |
Patient UK | Болест спавања |
MeSH | D014353 |
На почетку, у првој фази болести, јавља се грозница, главобоља, свраб и бол у зглобовима.[1] Ово почиње у периоду од једне до три недеље после уједа.[3] После више недеља или месеци почиње друга фаза у којој долази до конфузије, слабе координације, укочености и проблема са спавањем.[1][3] Дијагноза се поставља помоћу проналажења паразита у размазу крви или у течности лимфног чвора.[3] Често је потребна лумбарна пункција да би се утврдило да ли је реч о првом или другом стадијуму болести.[3]
Ради превенције развоја тежег облика болести врши се скрининг становништва које је у ризичној групи путем тестирања крви на T.б.г.[1] Лечење је лакше када се болест уочи рано и пре него што дође до појаве неуролошких симптома.[1] Лечење у првој фази болести је лековима пентамидин или сурамин.[1] Лечење у другој фази болести укључује ефлорнитин или комбинацију лекова нифуртимокс и ефлорнитин код T.б.г.[3] Мада је меларсопрол ефикасан код оба типа, обично се користи само код T.б.р-а услед озбиљних нежељених дејстава.[1]
Болест се редовно јавља у неким регионима Подсахарске Африке, при чему се у ризичној групи налази око 70 милиона становника у 36 земаља.[4] До 2010. ова болест је узроковала око 9.000 смртних случајева, што је мање од 34.000 у 1990. години.[5] Процењује се да је тренутно инфицирано 30.000 људи, од чега је 7.000 нових инфекција у 2012. години.[1] Више од 80% ових случајева се налази у Демократској Републици Конго.[1] Догодила су се три главна избијања болести у скорашњој историји: један у периоду од 1896. до 1906. године првенствено у Уганди и басену Конга, а два 1920. и 1970. године у неколико афричких земаља.[1] Друге животиње, као што су краве, могу да буду носиоци болести и да буду инфициране.[1]
Болест спавања је присутна у Африци још од 14. века, али вектор преноса и извор нису били познати све до 1902, 1903, када је сер Дејвид Брус дефинисао болест и открио вектор преноса цеце-мува[6], док протозоа, организам који је директан извор болести није била откривена.
Лек који је за основу имао арсеник, атоксил, био је први лек који је ефективно коришћен у борби против ове болести. Међутим, једна од врло опасних споредних ефеката коришћења овог лека је слепило. 1920. године лек под именом сурамин је стигао на тржиште и коришћен је за лечење прве фазе ове болести, и касније у комбинацији са трипарсамидом коришћен је за лечење друге фазе испољавања болести. 1922. године ова комбинација лекова коришћена је за лечење епидемије у западној и централној Африци и била је у употреби све до 1960. године.
Пентамидин, врло ефикасан лек, је коришћен 1930. године за лечење прве фазе болести. Током педесетих година 20. века, овај лек је коришћен у превентивне мере у Африци, што је резултовало у великом паду појаве ове инфективне болести. У то време се сматрало да је болест потпуно побеђена.
Лек меларсопрол, са комерцијалним називом арсобал, је произведен 1940. године и ефективан је код пацијената са већ увелико одмаклом другом фазом испољавања ове инфективне болести. Међутим, 3-10% оних пацијената који су били на овом леку су почели да пате од симптома енцефалопатије (епилептички напади, прогресивна кома и прихотичке реакције) и 10-70% пацијената је умирало, јер је лек поред својих добрих и корисних страна имао нус ефекат а то је било доживотно оштећење мозга кодоних пацијената који су преживели енцефалопатију. Због својих јако ефективних особина, лек се данас користи, али у комбинацији са другим лековима како би се спречило оштећење мозга.
Од три велике епидемије у Африци у прошлим вековима, 1896. и 1906. велики проценат становништва Уганде и Конга је било заражено болешћу. Епидемија се поново појавила 1920. године у неколико афричких земаља, и поново 1970. године. Епидемија из 1920. године је успешно решена тако што су постојале мобилне екипе који се ишле по малим местима, селима и градовима и тестирале становништво и тако спречиле даље ширење епидемије. Болест је практично нестала између 1960. и 1965. године. Након тог првобитног успеха, тестирање и општа ригорозна контрола је мало посустала и резултат тога су биле наредне појаве епидемије.
Британски државник, лорд Алфред Милнер, је умро од болести афричког спавања 1923. године, убрзо након повратка у Енглеску из Јужне Африке.
Болест се може појавити у два облика, у зависности од паразита, који могу бити или .[7] Први облик који настаје од паразита је присутан у централној и западној АФрици. Овај облик се појављује као хронично стање које може да буде присутно у пасивном облику и по неколико месеци и година пре него што се први симптоми појаве. Други облик који настаје услед присуства паразита је акутни облик болести, али има много ограниченији ниво испољавања. Присутан је у јужној и источној Африци. Овај облик има за симптом инфекцију која се појављује свега неколико недеља након уједа муве и много је бржег развоја и ефекти болести су израженији. Скорашње информације индикују да преко 60 милиона људи који живе на око 250 различитих локација су суочени са високим ризиком добијања ове болести, и око 300.000 нових случајева се појави годишње (Светска Здравствена Организација, 1998)[8]. Болест је регистрована у 36 државе, и све се налази непосредно испод појаса пустиње Сахаре.
Људи су главни циљ паразита , али овај паразит се може некад наћи и код свиња и других животиња. Дивље животиње и понеке домаће животиње типа крава, су главни циљ паразита који је одговоран за други облик болести, .
Током храњења крвљу домаћина животињског порекла, инфицирана цеце мува убризга метацикличне трипомастиготе (врста црва) у кожу домаћина. Паразити затим уђу у лимфатични систем помоћу којег им је омогућен улазак у крвоток (1). Кад се једном нађу у домаћину, црви се лако крећу п утем крвотока од једног до другог органа (2), и притом уђу у друге токове телесних течности (нпр. спинална течност, лимфна течност), и затим се деле бинарном фисијом (3). ЦеЦе мува се инфицира паразитом када сиса крв већ претходно инфицираног домаћина (4,5). У цревима муве, паразит се полако трансформише и развије у процикличне трипомастиготе, који се репликују бинарном фисијом (6), напусте црева муве и развију у епимастиготе (7). Епимастиготе полагано доспеју до пљувачних жлезди муве и наставе да се деле бинарном фисијом (8). Цео овај циклус у унутрашњости ЦеЦе муве траје у просеку 3 недеље.
Симптоми почињу са температуром, главобољом и боловима у зглобовима. Уколико прва помоћ није одмах доступна, болест полагано победи имунски систем оболелог и симптоми почну да обухватају и анемију, проблеме ендокриног система и поремећаје кардиоваскуларног система и проблеме са бубрезима. У каснијим фазама болести, долази до неуролошких поремећаја након проласка паразита кроз крв-мозак баријеру. Симптоми следећих фаза дају болести њено име. Поред опште конфузије оболелог и смањене координације, долази до поремећаја у циклусу спавања. Током дана оболели се осећа сломљено и веома поспано, док су ноћи праћене инсомнијом. Уколико лекови нису доступни болест је смртоносна, са прогресивном менталном дегенерацијом која води до коме и на крају смрти. Неуролошка оштећења су неповратна.
Поред уједа цеце муве, болест се такође може пренети на следеће начине:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.