Божићна побуна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Божићна побуна, позната и као Божићни устанак, била је неуспјешна побуна у Црној Гори под вођством Зеленаша почетком јануара 1919. године. Војни вођа побуне био је Крсто Поповић, док је политички вођа био Јован Пламенац.
Божићна побуна | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Зеленаши Краљевина Италија |
Бјелаши Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Крсто Поповић Јован Пламенац |
Марко Даковић Андрија Радовић | ||||||
Јачина | |||||||
Процјене од 1.500 до 5.000 | Процјене од 500 до 4.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
98 убијених и рањених | 30 убијених |
Катализатор побуне била је одлука Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина, према којој се Краљевина Црна Гора безусловно уједињује са Краљевином Србијом која би одмах након тога приступила формирању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Након избора за Подгоричку скупштину, Бјелаши, који су се залагали за безусловно уједињење, бројчано су надмашили Зеленаше, који су били присталице очувања црногорске државности и условног (конфедералног) уједињења.
Побуна је достигла врхунац у Цетињу 7. јануара 1919. године, на православни Божић. Бјелаши, уз подршку Српске војске, поразили су Зеленаше. Послије побуне, свргнути краљ Никола I био је приморан да упути позив на мир, а одређени број учесника у побуни је затворен послије судског поступка. Неки од побуњеника побјегли су у Краљевину Италију, док су се други повукли у планине, настављајући са герилским отпором до 1929, међу којима се истиче јединица Сава Распоповића.