Божидар Божа Спасић (Чачак, 6. јануар 1949) југословенски и српски је правник и обавештајац, бивши припадник Службе државне безбедности (СДБ), у којој је провео 14 година.
| божидар спасић | ||||
|---|---|---|---|---|
| Датум рођења | 6. јануар 1949. | |||
| Место рођења | Чачак,  НР Србија,  ФНР Југославија | |||
| Професија | правник, обавештајац | |||
| Служба | Служба државне безбедности 1979—1993. | |||
| Одликовања |
| |||
Рођен је 6. јануара 1949. године у Чачку. Његов отац, Александар Спасић (1927—1991), био је учесник Народноослободилачке борбе, након рата припадник Управе државне безбедности (УДБ), касније директор Југословенског института за новинарство, док је његов стриц, по којем је и добио име, Божидар Спасић (1922—1941), био заменик политичког комесара прве партизанске милиције успостављене на ослобођеној територији Чачка.[1]
Убрзо по рођењу, са породицом се преселио у Београд, где је завршио основну школу и гимназију, а потом дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду. По завршетку факултета, Спасић се запослио у Привредној комори Југославије, да би након тога прешао на рад у Институт за међународни раднички покрет, у којем је радио до 1979. године, када ступа у Службу државне безбедности (СДБ) и њену Другу управу.[2]
Као оперативац Савезне СДБ, био је задужен за борбу против екстремне терористичке емиграције. Налазио се на позицији шефа специјалног тима, извевши скоро стотину специјалних акција широм Европе. О својим искуствима рада у Служби, 2000. године је написао књигу „Ласица која говори: основне претпоставке борбе против тероризма”.[2]
По напуштању Службе 1993. године, отворио је детективску агенцију СИА — Српска истражна агенција, у којој је био ангажован све до одласка у пензију, 2007. године.[2]
Спасић је написао две књиге:
- „Смрт је њихов занат: Документи усташког терора”, Београд, 1993. (коауторство са Љиљаном Булатовић)
- „Ласица која говори: основне претпоставке борбе против тероризма”, Београд, 2000.
Током своје службе у Државној безбедности, одликован је — Орденом рада са црвеном заставом, Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима и Медаљом рада, као и низом специјалних и службених одликовања.[2]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
