Биљно уље

Биљна уља се добијају из плодова или семена великог броја биљака. Постоји око 300 врста биљних култура из којих се могу екстраховати уља и масноће.

Уље од кикирикија

Биљна уља, слева надесно: пириначано уље, сунцокретово уље, кикирики уље, сојино уље, кукурузно уље, маслиново уље, сунцокретово уље

Биљно уље у пластичним кесама за продају на Тајланду

Погон за прераду маслина и производњу маслиновог уља

Својство биљних уља

Биљна уља^[1] због присуства великих количина полинезасићених масних киселина имају високу биолошку активност и низ антисклеротичних својстава. Полинезасићене масне киселине улазе у састав свих животно важних комплекса:

• ћелијских мембрана,
• фосфатида,
• липопротеина

Основне особености у хемијском саставу биљних уља су у томе што у њима апсолутно нема холестерола. Полинезасићене масне киселине доприносе избацивању холестерола из организма, путем претварања холесгерина у лако растворљива једињења.

• Допринесе еластичности крвних судова.
• Учествују у размени масти и холестерина, на основу чега се претварају у витамине (витамин F).

Биљна уља су саставни део свакодневне исхране због своје хранљиве вредности. Употребом 30 % животињских масти, 70 % биљних уља обезбеђује се оптимална балансираност масних компоненти хране и њихова највећа пуновредност. Добра кулинарска и укусна својства, лак начин добијања и ниска цена учинили су да биљна уља данас постану, један од најраспрострањенијих производа.

Квалитет биљних уља

Високи садржај незасићених масних киселина и других лако оксидишућих материја, доводи до лаког сгварања продуката оксидације. Што се биљно уље дуже чува и што су слабији услови његовог чувања (присуство светлости, рђави запушачи, неадекватно паковање) у њему се знатније накупљају токсични продукти оксидације. Спречавање оксидације се постиже додавањем витамина Е који има антиоксидативна својства.

Врсте биљних уља

• Сунцокретово уље
• Маслиново уље
• Сојино уље
• Маково уље
• Kукурузно уље
• Уље кукурузних клица
• Уље од коштице грожђа
• Уље уљане репице

Садржај масних киселина у разним врстама уља

Саржај масних киселина у разним врстама уља
Назив уља	Моно незасићене масне киселине у %	Поли незасићене масне кисетине у %	Засићене масне киселине у %	Омега 3 масна киселине у %	Кометар
Бадемово уље	65	28	7	-	извор витамина Е
Авокадово уље	65	18	17	-	извор витамина Е и фитостерола
Уље од репице	62	31	8	да	садржи Омега 3 масна киселине
Кокосово уље	6	6	92		високи садржај засићених масних киселина
Уље од кукуруза	25	62	13	да	прихватљиво
Уље од семена лана	18	75	10	да	осетљиво на топлоту
Уље од коштица грожђа	17	73	10	-	извор витамина Е и Омега 6 масна киселине
Уље од лешника	82	11	7	да	извор витамина Е и загревањем мења мирис
Уље од конопље	15	75	10	да	има антиинфламаторно својство
Уље макадами ораха	84	3	13	да	богато антиоксидансима
Маслиново уље	78	8	14	да	препоручује се као најбоље
Палмино уље	38	10	52	-	велики садржај засићених масних киселина
Уље кикирикија	48	34	18	-	извор витамина Е и фитостерола
Уље од семена тикве	32	53	15	да	извор Омега 6 масна киселине
Пиринчано уље	46	28	26	да	извор витамина Е
Сунцокретово уље	14	79	3	-	повећан садржај монозасићених масних киселина
Уље од сусама	41	44	15	-	има мирис на лешник
Сојино уље	25	60	15	да	извор Омега 6 масна киселине
Уље чаја	82	8	10	да	садржи нешто витамина Е
Орахово уље	24	67	9	да	врхунско уље
Уље од клица пшенице	22	61	17	да	извор витамина Е и Омега 6 масна киселине

Референце

1. Правикник о квалитету и другом затевима за јестива биљна уља

Спољашње везе