Битке у Банату 1848-1849.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Основни циљ револуције било је ослобођење од феудалних стега, што би условило бржи напредак привреде и преображај друштва. Већину европских земаља ухватио је револуционарни талас већ крајем 1847. што је кулминирало следеће године. Покрет је прво захватио Беч, а потом и остале делове Хабзбуршке монархије. После демонстрација у Бечу, немири су се догодили и у Пешти, а после тога револуција се ширила као пламен. Срби су са симпатијама гледали на револуцију и прихватили покрет Мађарског народа. Представници српске омладине у Будиму, Пешти и Пожуну (данас Братислава) припремили су српски национални програм, који је био намењен Мађарима, а тражено је управо оно што су Мађари тражили од Аустрије. Срби су тражили слободу вероисповести, слободно коришћење матерњег језика, признавање народности, уређивање школа и цркви. Како Мађари нису желели да пристану на ове услове, а мађаризација српског народа постајала је све интензивнија, сукоб је био неизбежан. Сазвана је Мајска скупштина на којој је Јосиф Рајачић изабран за патријарха, након чега је митрополија уздигнута на ранг патријаршије, а царски граничаски пуковник Стеван Шупљикац је изабран за војводу, који је тада био на ратишту у Италији. На Мајској скупштини одлучено је и да се прогласи Српска Војводина у чији ће састав ући Банат, Бачка, Барања и Срем.