Битка на Сутјесци
назив који је у југословенској историографији одомаћен назив за операцију Шварц (нем. Fall Schwarz, „Случај Црно“) немачких трупа у лето 1943. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка на Сутјесци или Пета непријатељска офанзива, је назив који је у југословенској историографији одомаћен назив за операцију Шварц ( , „Случај Црно“) немачких трупа у лето 1943. године. Циљ ове операције било је разбијање група отпора, како актуелног, тако и потенцијалног, и чврсто поседање јадранског залеђа, што је добило на важности наступањем Савезника у Средоземљу.
- Сутјеска преусмерава овде. За остала значења види Сутјеска (вишезначна одредница)
Битка на Сутјесци | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата у Југославији | |||||||
Партизани за време битке на Сутјесци | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Немачка Краљевина Италија НДХ Бугарска | НОВ и ПОЈ | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Александар Лер Рудолф Литерс |
Јосип Броз Тито Сава Ковачевић † Коча Поповић Пеко Дапчевић Радован Вукановић | ||||||
Јачина | |||||||
120.000 + авијација | 22.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Укупно: 913 мртвих 2.467 рањених 2.132 несталих (од тога Немачки губици: 583 мртвих[1] 1.760 рањених[1] 425 несталих[1] Италијански губици: 290 мртвих[2] 541 рањених[2] 1.502 несталих[2] Хрватски губици: 40 мртвих[1] 166 рањених[1] 205 несталих[1]) |
Укупно: 7.543 мртвих[3] |
Првобитно, у време прављења плана за етапно успостављање контроле у јадранском залеђу, као трећа фаза била је предвиђена операција ради разоружавања четника у италијанској окупационој зони, под кодним називом „Вајс III“ ( , „бело“). Након продора Главне оперативне групе НОВЈ у источну Херцеговину и Црну Гору, наметнула се потреба за појачањима и ревизијом планова. Нова испланирана операција имала је за циљ разоружање четника и уништење оперативне групе НОВЈ, и добила је кодни назив „Шварц“. Операција је имала две етапе - разоружање и распуштање четника (и ликвидацију Михаиловићевог штаба), и уништење оперативне групе НОВЈ. Деликатан проблем представљале су чврсте везе четника са италијанским снагама. И поред сагласности са највишег места, италијанске снаге на свим нивоима снажно су се супротстављале тој идеји.
Пошто је отпор четника изостао, борбе су почеле 15. маја, концентричним наступањем против главнине снага НОВЈ на простору Санџака и северне Црне Горе, а завршиле се 15. јуна 1943. године пробојем обруча и пробојем главнине снага НОВЈ у Босну.
Немачке трупе успеле су да опколе Главну оперативну групу Врховног штаба НОВ и ПОЈ на тешком планинском терену. Тиме су успеле да снагама НОВЈ наметну дуготрајне одсудне борбе, које су биле супротне тактици партизанског ратовања и, с обзиром на однос снага у људству и техници, биле крајње неповољне по НОВЈ. Снаге НОВЈ нашле су се затворене на малом простору, непрекидно тучене концентрисаним артиљеријским и ваздухопловним снагама. Оне су претрпеле велике губитке, али су доказале своју борбену чврстину и успеле да пробију обруч и пређу у противофанзиву у источној Босни.
Ово је била несумњиво, и по обиму и по броју погинулих војника, највећа до тада предузета операција на простору Југославије. Овај низ операција („Вајс I“, „Вајс II“ и „Шварц“) представља прелаз између гоњења герилских група, што је био преовлађујући облик дејстава 1941. и 1942, и отвореног маневарског рата, који је наступио доласком Друге оклопне армије на територију Југославије августа 1943. године.
Ову операцију карактерише крајње залагање војника обеју страна на изузетно тешком терену. У посебно тешкој ситуацији била је оперативна група НОВЈ, која је на слабо настањеном подручју остала без извора хране. И поред глади, врло тешких губитака, екстремних физичких напора и непрекидних оштрих борби снаге НОВЈ задржале су висок морал, дисциплину, борбену кохезију и убојитост, што им је признао и непријатељ.[4]
Битка на Сутјесци постала је због тога симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине у најтежим искушењима. Многе улице, школе, установе и спортска друштва у послератној Југославији назване су по овој бици.