Битка на Неретви
Završna faza osovinske operacije Weiss i partizanska kontraofanziva. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка на Неретви, позната и као Битка за рањенике, офанзивна су и дефанзивна дејства Оперативне групе дивизија (ОГД) Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) током циклуса противпартизанских операција њемачких, италијанских и хрватских трупа под условним називом Вајс (њем. — „Циклус операција ’Бијело’”) од 9. фебруара до 23. марта 1943. године. У југословенској и совјетској историографији циклус операција Вајс познат је и као Четврта непријатељска операција.
Битка на Неретви | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог свјетског рата у Југославији и Народноослободилачке борбе народа Југославије | |||||||
Партизани Друге пролетерске бригаде прелазе Неретву преко срушеног моста, март 1943. године. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Нацистичка Њемачка Фашистичка Италија Независна Држава Хрватска Југословенска војска у отаџбини |
Народно- ослободилачки покрет Југославије | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Александер Лер Рудолф Литерс Марио Роата Марио Роботи Захарије Остојић |
Јосип Броз Тито Иван Гошњак Коста Нађ Коча Поповић Пеко Дапчевић Перо Ћетковић † | ||||||
Јачина | |||||||
око 80.000 људи[2] | Око 21.000 људи, као и 3293 рањеника и болесника у Централној болници (почетком марта 1943)[3] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Током операције Вајс, губици корпуса „Хрватска” износили су 2488 погинулих, рањених и несталних. Према непотпуним [4]подацима, укупно губици италијанских трупа достигли су око 6000 људи. | 4500—5000 жртава,[4] укупно 11.915 људи је погинуло током операције Вајс |
Битка на Неретви била је од стратешког значаја и једна од највећих и најтежих битака Народноослободилачке борбе народа Југославије. Спроведена је на подручју Босне и Херцеговине на потезу Бугојно — Сарајево — Невесиње — Љубушки — Имотски — Ливно — Гламоч. У току борбених дејстава битка је прерасла у борби партизанских дивизија за спавање својих рањеника у долини Раме и Неретве.
Југословенски војни историчари борбе ОГД дијеле у три етапе. У првој етапи (9—26. фебруар), нарочито, ОГД је извршио противудар на италијанске војне гарнизоне у долинама Раме и Неретве, а такође је водио борбе за превој Иван седло и Коњиц. Током друге етапе (27. фебруар — 5. март) ОГД се прегруписала, вођене су одбрамбене борбе сјеверно од Прозора и кренуо је партизански контраудар на противника у угроженом правцу код Горњег Вакуфа. У трећој етапи (6—22. март) ОГД је прешла Неретву, пробила се у источну Херцеговину и код Главатичева, Невесиња и Калиновика поразила групацију Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО).
Борбе су се одвијале у тешким зимским условима у ријетко насељеном, неприступачном планинском шумовитом подручју испресијецаном ријечним кањонима. Положај партизана[lower-alpha 1] погоршала је глад и епидемија пјегавог тифуса. Упркос томе, ОГД је, уз велике губитке, на крају осујетила планове за његовим уништењем од вишеструко надмоћнијих снага сила Осовине. Након битке, иницијатива у Партизанско-четничком сукобу у потпуности је прешла на партизане.