Битка код Курска
Битка из Другог светског рата / From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Курска вођена је у Другом светском рату између совјетских и немачких снага током лета 1943. године (од 5. јула до 23. августа). То је највећа тенковска битка у историји ратовања и једна од најзначајнијих савезничких победа током 1943. године. Најжешће борбе вођене су око села Прохоровке.
Битка код Курска | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||
Уништени тенк Т-34 | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
СССР |
Трећи рајх | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Георгиј Жуков Константин Рокосовски Николај Ватутин Иван Коњев |
Ерих фон Манштајн Гинтер фон Клуге Херман Хот Валтер Модел | ||||||
Јачина | |||||||
око 2.000.000 војника, 5.200 тенкова (укључујући и резерве), 2.400 авиона, 20.000 топова и минобацача и 920 бацача (19 армија од чега 3 оклопне армије, подржане са још 5 ваздушних армија) | око 1.000.000 војника, 2.700 тенкова (углавном и , око 80 „Тигрова“ и 200 „Пантера“) самоходних и јуришних топова (углавном , али и типа Брумбер, Фердинанд (око 90), Насхорн, Мардер) (14 оклопних и 2 моторизоване дивизије), 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви и 2.000 авиона | ||||||
Жртве и губици | |||||||
преко 800.000 погинулих или рањених 1.200 до 4.200 авиона, 6.000 уништених или оштећених тенкова, преко 5.000 артиљеријских оруђа |
преко 500.000 погинулих, рањених или заробљених 681 авион, око 750 тенкова |
Намера немачких копнених снага, Вермахта, била је разбијање средишњег дела Источног фронта, а затим с југа обухватити Москву и нанети одлучујући ударац Црвеној армији. Немачка офанзива почела је 5. јула под тајним називом Цитадела ( - „тврђава“). У бици је са немачке стране ангажовано 50 дивизија (од којих 34 пешадијске, 14 оклопних и 2 моторизоване) - укупне јачине око 900.000 војника, 2.700 тенкова и самоходних и јуришних топова, 10.000 артиљеријских и минобацачких цеви, уз подршку око 2.000 авиона, док је са совјетске стране ангажовано 12 армија (од којих 2 оклопне).[1] Совјети су имали извесну бројчану предност у људству и наоружању - 20.000 топова и минобацача, 920 ракетних бацача (каћуша), 3.600 тенкова, уз подршку 2.400 авиона.
Упркос већим губицима руске снаге су извеле успешан контранапад и до 23. августа Немци су били поражени. Из строја им је избачено до 500.000 војника од тога око 60.000 погинулих и око 150.000 рањених (током прве етапе битке односно немачке офанзиве). Касније, током совјетске против-офанзиве, тај број се попео на преко пола милиона погинулих, рањених и заробљених. Стварни совјетски губици обелодањени су тек 1991. и износили су око 800.000 погинулих, рањених и несталих (током обе етапе битке).
Победом Црвене армије у овој бици, иницијатива на Источном фронту прешла је на совјетску страну. Од тада па све до краја рата немачке јединице су се налазе у константној дефанзиви.