Битка за Корсунско-черкаски џеп
From Wikipedia, the free encyclopedia
Корсунско-черкаска операција (рус. , укр. ), или битка за Корсунско-черкаски џеп, била је битка у Другом светском рату која се водила од 24. јануара до 16. фебруара 1944. током совјетске Дњепарско–карпатксе офанзиве у Украјини. У бици, 1. и 2. украјински фронт, којима су командовали Николај Ватутин и Иван Коњев, опколили су немачке снаге Групе армије Југ у џепу близу реке Дњепар. Током недеља борби, два фронта Црвене армије покушала су да затворе џеп. Опкољене немачке јединице покушале су да се пробију у координацији са покушајем помоћи других немачких снага, што је резултирало тешким жртвама, чије процене варирају.
Корсунско-черкаски џеп | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Источног фронта у Другом светском рату | |||||||
Јуришне снаге Црвене армије на лаком тенку Т-26 у региону Корсун-Шевченковски | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Немачка | СССР | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Ерих фон Манштајн Ото Велер Херман Брајт Вилхелм Штемерман |
Георгиј Жуков Николај Ватутин Иван Коњев | ||||||
Јачина | |||||||
60.000 људи у џепу 59 оклопних возила у џепу 242 артиљеријских оруђа у џепу[3] 80.000 људи (појачање) III оклопни корпус (201 тенк) (појачање)[4] XLVII оклопни корпус (58 тенкова) (појачање)[5] |
336.700 људи[6] 524 тенка (у почетку) 400 тенка (појачање) 1,054 авиона 5,300 артиљеријских оруђа и минобацача [7] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
Фрајзер, Цетерлинг и Франксон:
Изван џепа:
Укупно: ~40.000 људи 55.000 убијених и рањених 18.000 заробљено[14][15] |
80.188 24.286 убијених или несталих 55.902 рањених и болесних [16][17] 728 тенкова[18] |
Совјетска победа у офанзиви Корсун-Шевченковски означила је успешно спровођење совјетских дубоких операција. Совјетска доктрина дубоке борбе предвиђала је разбијање предње одбране непријатеља како би се омогућило свежим оперативним резервама да искористе пробој убијањем у стратешку дубину непријатељског фронта. Долазак великог броја америчких и британских камиона и полугусеничара дало је совјетским снагама много већу мобилност него што су имале раније.[19] Ово, заједно са совјетским капацитетом да држи велике формације у резерви, дало је Црвеној армији могућност да се изнова и изнова напредује дубоко иза немачке одбране.[20]
Иако совјетска операција на Корсуну није резултирала колапсом на немачком фронту којем се надала совјетска команда, она је означила значајно погоршање снаге расположиве немачкој војсци на том фронту, посебно тешког наоружања, од којих је скоро све је изгубљен током пробоја. Током остатка рата, Црвена армија би довела велике немачке снаге у опасност, док су Немци били исцрпљени и непрестано покушавали да се извуку из једне кризе у другу. Мобилне совјетске офанзиве биле су обележје Источног фронта до краја рата.