From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка за Дамаск је, позната и као Операција Вулкан Дамаска, отпочела је 15. јула 2012. током грађанског рата у Сирији. Хиљаде побуњеника се у периоду од неколико месеци пре битке инфилтрирало у престоницу Сирије из подручја у непосредној близини града.
Битка за Дамаск | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Грађанског рата у Сирији | |||||||
Барикада владиних снага у Дамаску | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Слободна армија Сирије | Војска Сирије | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Касим Садедин |
Башар ел Асад Давуд Раџиха†[1] Асеф Шавкат† Фад Јасем ел Фреиџ Махер ел Асад Мухамед Ибрахим ел-Шаар Хасан Туркмани† Хишам Иктијар† | ||||||
Јачина | |||||||
2.500[2]-5.000[3] бораца (на почетку битке) | непознато | ||||||
Жртве и губици | |||||||
500-600 погинулих,[4][5] стотине заробљених[4] 14 уништених возила[6] (тврдње владе) |
92-97 погинулих*[7] 130 рањених,[8][9] 3 тенка[10] и 1 оклопни аутомобил[11] destroyed 1 оклопно возило заробљено[12] 3 оборена хеликоптера[13][14] (тврдње опозиције) |
Након низа напада на званичнике Владе Сирије и заузимања више делова града Војска Сирије је извела операцију разбијања побуњеника и ослобађања града која је након три недеље резултовала победом Војске Сирије и повлачењем главнина побуњеничких снага. То је био први случај да су употребљени тенкови и хеликоптери у главном граду у коме су се водиле оштре борбе.
Дана 15. јула жестоке борбе су отпочеле у неким деловима централног Дамаска и армијске јединице су отпочеле дејства против побуњеника који су, углавном, били они који су у претходним данима разбијени код града Дума. Због учесталих борби пресечен је главни пут између Дамаска и аеродрома.[15] Побуњеници су такође вршили офанзивна дејства, напавши дистрикт Наџар ел Асвад.[16]
Другог дана, 16. јула, жестоке борбе су се водиле у дистриктима Мидан и Тадамон,[17] где је армија успела да опколи побуњенике и искористи тенкове у опсади. Слободна армија Сирије је заузела те дистрикте раније због чега је Војска Сирије спровела офанзивна дејства ради ослобађања истих.[18] Док су побуњеници ова дејства називали нападом на престоницу[19] влада је ове борбе назвала 48-о часовну операцију ослобађања престонице. Сиријска државна телевизија је извештавала о преко 80 убијених побуњеника током борби.[20]
Сутрадан, 17. јула, пушкарања су се проширила на главну улицу а митраљеска ватра је одјекивала Саба Барат тргом.[21] Кратак окршај се десио и близу зграде парламента Сирије.[22] Борбе су настављене у јужним деловима Мидан и Кфар Суса и у северним Барзех и Кабун, са артиљеријском ватром сиријске армије. У исто време у дистриктима Барзех и Кабун изведена су хеликоптерска ракетирања.[21] Касније су се та ракетирања пренела и на друге квартове захваћене борбама.[23] Владине новинске и телевизијске агенције су објавиле да су се побуњеници повукли из Нар Ајша у Мидан дистрикт, где је борба настављена.[24] Са Голанске Висоравни Војска Сирије је привукла појачања као помоћ одбрани престонице.[25]
Побуњеници су тврдили да су у току дводневних борби убили око 70 војника[8] док је влада тврдила да је око 14 побуњеничких возила уништено[6] док је официр сиријске војске тврдио да је убијено 33 побуњеника, рањено 15 а заробљено 145 у борбама у дистрикту Кабун[26] док је заменик шефа полиције Бригадни Генерал Иса Дуба погинуо.[9] Побуњеници су јављали да су уништили и заробили по једно возило Војске Сирије.[11][12] Опозиција је такође тврдила да је оборила армијски хеликоптер у дистрикту Кабун.[13][21]
Слободна сиријска армија је објавила да је битка за ослобађање Дамаска отпочела.[27] Побуњеници су назвали свој напад Операција Вулкан Дамаска.[21] Касније су побуњеници објавили да су ове борбе и даље мањег интензитета, да они нису отпочели дејства већ одговорили на офанзиву снага безбедности које су сазнале за планове побуњеника.[28] Владин министар за информисање Омран Зоаби је изјавио да су снаге безбедности напале, опколиле и избациле већи део побуњеничких снага из града док је мањи део остао у граду.[13] Неколико видео-снимака је проциркулисало интернетом везаних за претходне борбе у Дамаску.[29][30]
Дана 18. јула сиријска државна телевизија јавила је да се у штабу за Националну Безбедност догодио самоубилачки напад у коме су погинули министар одбране Дауд Рајха, као и многи високи званичници.[1] Такође су погинули Асеф Шавкат, зет Башара ал Асада и заменик министра одбране,[31] помоћник заменика председника генерал хасан Туркмани[32][33] и Хафез Маклуф, шеф истражитеља обавештајне службе у Сирији.[34] Шеф обавештајне службе Хишам Бекитјар је тешко рањен.[35] Самоубица је био телохранитељ једне од жртава присутних на састанку.[36] Опозиција је оповргавала тврдње да је у питању био бомбаш самоубица већ да су побуњеници поставили темпирану борбу и детонирали је са безбедне удаљености.[37]
Током ноћи војна база у близини Каср Ашаба (Палате Народа), око сто метара од председничке палате, је била мета напада.[1] Нешто раније агенција САНА је објавила да су владине снаге кренуле у дејство у дистрикту Мидан. У исто време СОХР је јавила да су дистрикти Барзех и Кабун под хеликоптерским нападом.[38] Борбе су такође примећене у дистриктима Кфар Сусех и Нар Ајша.[39]
Након бомбардовања Слободна сиријска армија је тврдила да су се владине трупе повукле из дистрикта Мидан али, само сат касније, телевизије су преносиле борбе у том дистрикту које нису јењавале. Побуњеници су након борби повукли своје снаге у ел Сабину.[40] Становници дистрикта Барзех су јављали о владиним снагама на улицама истога дана док су се побуњеници повукли.[41]
Активисти опозицији су тврдили да је командант у сиријској војсци, Мухамед ел Бардан пребегао на страну побуњеника, заједно са својим војницима,[40] а неке новинске агенције су јављале да се 3. оклопна дивизија повлачи из неколико дистрикта Дамаска, након бомбардовања, остављајућу своје тенкове и опрему.[42] Сиријска армија је појачала дејства интензивирањем артиљеријске ватре по квартовима захваћеним борбам, са околних висова.[43] Посматрачка група СОХР је јављала о око 60 погинулих војника током трећег и четвртог дана борби.[44]
Службе безбедности су дале 48 сати цивилима да напусте зоне дејства на које су се касније усресредили артиљеријском, тенковском и хеликоптерском ватром. Званичници у Дамаску су јавно објављивали да се у периоду евакуације цивила Војска Сирије суздржава од дејства али да након тога креће у опште дејство по побуњеницима.[45]
Дана 19. јула Војска Сирије је кренула у општу офанзиву у циљу избацивања побуњеника из Дамаска.[46] Становници Дамаска су осетили артиљеријска дејства у неколико делова града, нарочито у дистриктима Мидан и Кафр Сусех. Истовремено, војска је своје пунктове померила са прилаза Мидану и Старом граду из непознатих разлога.[47] Истовремено су побуњеници напали међународни аеродром у Дамаску минобацачима.[14][46]
У исто време медији су преносили да се председник Башар ел-Асад преместио у Латакију, одакле командује борбама у Дамаску. Побуњеници су тврдили да се председник тамо налази већ неколико дана, док су се његова мајка и сестра преместиле у Тартус, након самоубилачких напада у граду.[48] У току дана председник се појављивао на телевизији током церемоније полагања заклетве новог министра одбране.[49][50]
Побуњеници у дистрикту Мезе су медијима јављали да су побуњеници преузели контролу над Миданом и Кабуном док се борбе и даље воде у Кафр Сусех и Мезе дистриктима. Тврдило се да је у дистрикту Кафр Сусех уништено неколико тенкова сиријске војске.[10]
Дана 23. јула влада је објавила да је већина побуњеника који су учествовали у нападу на престоницу потучена.[51] Активисти опозиције су то потврдили и објавили да су владине снаге преузеле контролу на скоро целокупном територијом престонице.[52] Након тога дошло је до унутрашњих сукоба између команданата побуњеника пуковника Ријада Ал Асада и Касима Садедина, око саме офанзиве и отпочињања дејстава побуњеника у престоници.[53] Опозициони активисти су тврдили да је 21. и 22. јула убијено 94 људи.[54]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.