From Wikipedia, the free encyclopedia
Бискупска капица (лат. ) врста је јестиве гљиве која расте од септембра до новембра, а понекад и у прољеће. Може се наћи у планинским шумама, већином четинарским, најчешће смрча. Расту по неколико комада недалеко једна од друге, чак некад и у колонијама. Највише је има у Босни и Словенији, а најмање у Србији и Црној Гори.[2]
Бискупска капица | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | |
Биномно име | |
(1886) | |
Синоними[1] | |
|
Клобук величине од 6-12 cm висок и широк. Облика је бискупске капице тј. по средини усјечен двокрилно, трокрилно и четверокрилно. Два рога су обично виша па цјелина дјелује седласто. Шупаљ, само крајем прирастао уз стручак.[2]
Химениј порива цијелу спољну површину клобука. Наборан и јамичаст на различите начине је увијен. Гладак је и без сјаја, окер или љешник боје. У старости прво поцрни на узрезаним крајевима лапова.[2]
Унутрашња бесплодна страна је лапаво мутна. Може бити и бијела али и сивкаста. Када посмеђи значи да је гљива престара.[2]
Стручак величине од 5-10/1,5-3,2 cm. Облика је ваљка, свугдје исте дебљине. Уврнут са усјеком, и рупицама које знају пробити на другу страну. Доста је жилав. Стари стручак се мрви.[2]
Месо у лаповима дебело 1,2-1,8 mm. Воштано је и ломљиво. Укус благ. Мирис на вргање.
Споре елипсоидно-цилиндричне са двије супротне капље, : 18-23/6-9,5 mm. Асци било да су унисериатни или бисериатни не реагују ја јод. Парафизе на врху задебљане.[2]
Нешто мањи, са лила дашком по клобуку и по стручку са много већим спорама, сличан јој је сјеверњачки хрчак (лат. (). Врло је риједак. Има га на Алпима и боровој шуми у Мокрицама.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.