![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3e/Bilirubin-from-xtal-1978-3D-balls.png/640px-Bilirubin-from-xtal-1978-3D-balls.png&w=640&q=50)
Билирубин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Билирубин (раније и хематоидин) је жучни пигмент,[3] жути распадни продукт нормалог хем катаболизма. Распадни је продукт полу-хемног хемоглобина и других хемопротеина, као што су цитохроми, каталазе, пероксидазе и триптофан пиролазе, као и мање количине слободног хема. Настао је разградњом еритроцитног хема, као и других хем пигмената.
![]() | |
![]() | |
Називи | |
---|---|
Други називи
Феофитин | |
Идентификација | |
| |
3Д модел () |
|
| |
100.010.218 | |
UNII | |
| |
Својства | |
333646 | |
Моларна маса | 584,67 g·mol−1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
![]() ![]() ![]() | |
Референце инфокутије | |
Код људи, 250-400 билирубина се произведе дневно, од којих се око 20% произведу из нехемоглобинских извора.[4] Око 80% билирубина из хемоглобина настаје разградњом еритроцита (након 120 дана животног века еритроцита у крви) у ретикулоендотелном систему. Преосталих 20% дневно створеног билирубина из претходника еритроцита настаје у коштаној сржи и другим хем протеинима (миоглобин, цитохромима, каталаза). Билирубин се из организма елиминише путем фецеса, и делимично је одговоран за боју столице.[5]
Такође је пронађен и код неких биљака.[6]