Велимир Бата Живојиновић (Јагодина, 5. јун 1933 — Београд, 22. мај 2016) био је српски и југословенски глумац. Живојиновић је био најпознатији по улогама у партизанским филмовима. Један је од најпознатијих глумаца са простора старе Југославије, и својим бројним и упечатљивим улогама стекао је култни статус у сфери домаћег глумишта.
Кратке чињенице Бата Живојиновић, Пуно име ...
Бата Живојиновић |
---|
Бата Живојиновић у Медија центру у Београду, 2008. године |
|
Пуно име | Велимир Живојиновић |
---|
Надимак | Бата |
---|
Датум рођења | (1933-06-05)5. јун 1933. |
---|
Место рођења | Јагодина[н. 1], Краљевина Југославија |
---|
Датум смрти | 22. мај 2016.(2016-05-22) (82 год.) |
---|
Место смрти | Београд, Србија |
---|
Узрок смрти | гангрена, срчана слабост, дијабетес, анемија и др.[3] |
---|
Религија | Православље |
---|
Универзитет | Драмске уметности у Београду |
---|
Занимање | |
---|
|
Супружник | Јулијана—Лула (1960—2016) |
---|
Деца | Миљко (1961) Јелена (1964) |
---|
|
Активни период | 1954—2013. |
---|
Битне улоге | Козара (1962) Скупљачи перја (1967) Брат доктора Хомера (1968) Мост (1969) Битка на Неретви (1969) Сутјеска (1973) Валтер брани Сарајево (1974) Црвени удар (1974) Трен (1978) Партизанска ескадрила (1979) Недељни ручак (1982) Хало такси (1983) Оригинал фалсификата (1991) Срећни људи (1993—1994) Лепа села лепо горе (1996) |
---|
Веза до -а |
Награде |
---|
Пула | Сребрна арена 1963: Козара, Др Златна арена 1965: Три 1967: Скупљачи перја, Бреза, Празник 1972: Мајстор и Маргарита, Трагови црне девојке |
---|
Филмски сусрети | 1972: Трагови црне девојке, И бог створи кафанску певачицу, Мајстор и Маргарита 1978: Трен, Није него, Стићи пре свитања 1983: Још овај пут, Игмански марш, Хало такси, Балкан експрес, Мој тата на одређено време 1997: Птице које не полете |
---|
ФЕСТ | 2016: Београдски победник |
---|
Остале награде | 1972: Октобарска, Београд 1974: Златни Лачено, Авелино 1979: Златна награда, Москва 1981: Седмојулска, Србија 1989: Златни ковчег, Пловдив 1993: Награда Славица, Ниш 1994: Златна значка, Србија 1999: Кристално звоно, Кијев 2000: Златни витез, Калуга 2005: Златни беочуг, Београд 2010: Радоје Домановић, Београд 2010: Златни печат, Београд 2013: Кристална призма, Србија (комплетан списак) |
---|
|
Затвори
На филмском платну је дебитовао 1955. године у филму Песма са Кумбаре. Глумио је у око 350 филмова, међу којима је и 17 вестерна снимљених у Немачкој за које се готово и не зна. Снимао је филмове у којима је играо главне улоге на просторима свих бивших југословенских република. Један је од родоначелника тзв. црног таласа у југословенском филму, насталог почетком шездесетих, у којима је континуирано наступао све до касних седамдесетих година 20. века. Паралелно с њима, играо је и у тзв. партизанским филмовима у којима се прославио такође током ’60-их и ’70-их, а један од њих — Валтер брани Сарајево — донео му је велику популарност у Кини.
Осим глуме, упоредно се бавио и политиком. Од почетка деведесетих година 20. века био је посланик Социјалистичке партије Србије у неколико мандата, а 2002. године био је кандидат СПС-а на неуспелим председничким изборима у Србији. Сматра се југословенским и српским глумцем са највише улога.