From Wikipedia, the free encyclopedia
Басов пролаз је мореуз који раздваја Тасманију од Аустралије, односно државе Викторија.[1]
Басов пролаз Bass Strait | |
---|---|
Тип | мореуз |
Земље басена | Аустралија |
Прос. дубина | 60 |
Макс. дубина | 155 |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Међународна хидрографска организација дефинише границе Басовог мореуза на следећи начин:[1]
Неке власти сматрају да је мореуз део Тихог океана[4] као у неодобреном нацрту IHO о Границама океана и мора из 2002. године. У тренутно важећем нацрту IHO из 1953, он је уместо тога повезан са Великим аустралијским заливом; Бајт је означен бројем 62, док је Басов пролаз означен бројем 62-А.[1]
Аустралијска хидрографска служба не сматра овај пролаз делом своје проширене дефиниције Јужног океана, већ наводи да лежи уз Тасманово море.[5] Теснац између острва Фурно и Тасманије је мореуз Банкс, део Басовог мореуза.
Абориџини Тасманије стигли су на Тасманију пре око 40.000 година током последњег глацијалног периода, преко широког праисторијског копненог моста званог Басијска равница између данашње јужне обале Викторије (од Вилсоновог Промонторија до рта Отвеј) и северних обала Тасманије (од рта Портланда до рта Грим).[6] Након што се глацијални период завршио, ниво мора је порастао и поплавио Басијску равницу да би формирао Басов теснац пре око 8.000 година, остављајући их изолованим од аустралијског копна. Абориџини су живели на острву Флиндерс до пре око 4.000 година.
Теснац је вероватно открио капетан Абел Тасман када је мапирао обалу Тасманије 1642. Дана 5. децембра, Тасман је пратио источну обалу ка северу да види докле је отишао. Када је копно скренуло ка северозападу код Едистон Појнта,[7] покушао је да се одржи са њим, али су његове бродове изненада погодиле Бурне четрдесете који су завијали кроз Басов теснац.[8] Тасман је био на мисији да пронађе јужни континент, а не више острва, та је нагло скренуо ка истоку и наставио лов на континент.[9]
Следећи Европљанин који се приближио мореузу био је капетан Џејмс Кук на Ендевору у априлу 1770. Међутим, након што је два сата пловио на запад према мореузу против ветра, вратио се на исток и забележио у свом дневнику да је „сумњив да ли су [тј. Ван Дименова земља и Нова Холандија] су једна земља или не“.[10]
Постојање мореуза је 1797. године сугерисао настојник Сиднејске увале када је стигао у Сиднеј након што је намерно приземљио свој тонући брод и био насукан на Презервационом острву (на источном крају мореуза). Он је известио да јак југозападни ветар, и плима и струје сугеришу да се острво налази у каналу који повезује Пацифик и јужни Индијски океан. Гувернер Хантер је тако писао Џозефу Бенксу у августу 1797. да је изгледа извесно да постоји мореуз.[11]
Када је вест о открићу Басовог мореуза 1798. стигла у Европу, француска влада је послала извиђачку експедицију којом је командовао Никола Бода. Ово је подстакло гувернера Кинга да пошаље два брода из Сиднеја на острво да успостави гарнизон у Хобарту.[12]
Први прелаз једрењем на дасци су 1982. године обавили Марк Паул и Лес Токолиј.[13] Године 1998, аустралијски морепловац Ник Молони прихватио је другачији изазов тако што је био прва особа која је без помоћи прешла једрењем на дасци преко Басовог мореуза у времену од 22 сата.[14]
У погледу једрења на малом чамцу, направљено је много прелазака, али је у марту 2005. освајач олимпијске медаље из Аустралије Мајкл Блекбурн поставио рекорд када је прешао мореуз за нешто више од 13 сати у Ласерском пловилу.[15]
У марту 2009. два млада једриличара на чамцу су користећи Б14 (чамац) прешли од Стенлија на северозападу Тасманије до Вокервил јужно у Викторији. Сврха путовања била је прикупљање средстава за лечење угроженог тасманског ђавола, животињске врсте оболеле од тумора лица и, ако је могуће, обарање рекорда времена преласка једрењем на малом чамцу. Морнари Адријан Бесвик и Џош Филипс у пратњи помоћног брода успешно су завршили прелазак за 14 сати и 53 минута.[[16][17]
Кајтсерфери су такође комплетирали прелазак,[18][19] при чему је Натали Кларк која је постала прва жена која је прешла 2010. године.[20]
Године 1971, усамљени веслач Дејвид Боуен са планине Марте прешао је Басов теснац у 20 ft (6,1 m) дубом дорију, полазећи из Девонпорта он је пристао на Вилсоновом рту.[21]
Први прелазак даском за веслање су остврили Џек Барк, Бред Гол и Зеб Волш, напустивши Вилсонов рт у Викторији 25. фебруара 2014. и стигавши у Кејп Портланд у североисточној Тасманији 4. марта 2014. године.[22]
Род Харис, Ијан и Питер Ричардс су заслужни за први прелазак кајаком 1971. Многи кајакаши на мору су од тада прешли, обично идући са острва на острво на источној страни мореуза.[23][24][25] Преко острва Кинг је направљено мање прелазака морским кајаком, због 100 km (60 mi) деонице између рта Викам и залива Аполо. Ендру Маколи је био прва особа која је 2003. године у кајаку без заустављања прешла Басов мореуз. Он је направио још два преласка Басовог мореуза пре него што је умро покушавајући да пређе Тасманово море у фебруару 2007. године.[26]
Тами ван Вис је препливала део мореуза 1996. године, од острва Кинг до залива Аполо у Викторији, на удаљености од око 100 km (60 mi) за 17 сати и 46 минута.[27][28]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.