Барус Фредерик Скинер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Барус Фредерик Скинер (енгл. ; Сасквехана Дипо, 20. март 1904 — Кембриџ, 18. август 1990) био је амерички психолог, бихевиориста, аутор, проналазач и социјални филозоф.[1][2][3][4] Био је професор психологије на Универзитету Харвард од 1958. до пензионисања 1974. године.[5]
Б. Ф. Скинер | |
---|---|
Датум рођења | (1904-03-20)20. март 1904. |
Место рођења | Сасквехана Дипо, Пенсилванија, 1896 САД |
Датум смрти | 18. август 1990.(1990-08-18) (86 год.) |
Место смрти | Кембриџ, Масачусетс, САД САД |
Религија | хришћанин |
Образовање | Универзитет Харвард |
Поље | Психологија, лингвистика, филозофија |
Познат по | Оперантно условљавање
Радикални бихевиоризам Анализа примењеног понашања |
Награде | Национална медаља науке (1968) |
Скинер је слободну вољу сматрао илузијом, а људско деловање зависно од последица претходних радњи. Ако су последице лоше, врло је вероватно да се радња неће поновити. С друге стране, ако су последице добре, повећава се вероватноћа да се радња понови.[6] Назвао је то принципом поткрепљења.[7]
Да би поткрепио понашање, Скинер се користио инструменталним условљавањем. Сматрао је да је брзина одговора најделотворнија мера јачине одговора. Ради проучавања инструменталног условљавања изумео је посебну комору, познату као Скинерова кутија.[8] Помоћу ње, Скинер је с Чарлсом Ферстером произвео свој најутицајнији експериментални рад, који је укратко изложен у књизи Режими поткрепљења (Schedules of Reinforcement) из 1957.[9][10]
Скинер је развио примењену бихевиоралну анализу. Филозофију те науке је назвао радикалним бихевиоризмом.[11] Основао је школу експерименталне психологије истраживања — експерименталну анализу понашања. Објавио је 21 књигу и 180 чланака.[12][13] Скинер се с Џон Вотсоном и Иваном Павловом сматра пиониром савременог бихевиоризма. У истраживању из јуна 2002. Скинер је наведен као најутицајнији психолог 20. века.[14]