Бакалари

Бакалари (лат. ) су род морских риба из породице Gadidae. Припадају врстама које живе у хладним водама, претежно на дну. Све врсте су комерцијалне, а најпознатија је атлантски бакалар (G. morhua), који се лови у водама око Лофотских острва у Норвешкој.^[2]

Gadus
Gadus morhua, Atlantic cod
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Gadiformes
Породица:	Gadidae
Род:	Gadus Linnaeus, 1758 [1]
Типска врста
Gadus morhua Linnaeus 1758
Врсте
Gadus macrocephalus Gadus morhua Gadus ogac Gadus chalcogrammus
Синоними
Cephus Swainson, 1838 Cerdo Gistel, 1848 Leptogadus Gill, 1863 Morhua Fleming, 1828 Morua Risso, 1827

Врсте

До недавно су биле препознате само три врсте из овог рода: атлантски, пацифички и гренландски бакалар. Савремена таксономија признаје и четврту врсту, аљаског бакалара (G. chalcogrammus).^[3][4] Штавише, према истој систематизацији гренландски бакалар (G. ogac) више се не сматра посебном врстом, већ подврстом пацифичког бакалара (G. macrocephalus).^[4][5]

Распрострањеност

• Атлантски бакалар (G. morhua) живи у Атлантском океану. У западном Атлантику распрострањен је северно од рта Хатерас у Северној Каролини, и око обе обале Гренланда и Лабрадорског мора, док се у источном Атлантику налази од Бискајског залива, северно до Северног леденог океана, укључујући Балтичко море, Северно море, Хебридско море, [13] воде око Исланда и Баренцово море.^[6]
• Пацифички бакалар (G. macrocephalus) живи углавном дуж континенталног појаса, од Жутог мора до Беринговог мореуза, дуж Алеутских острва и на југу до Лос Анђелеса. Налази се до дубине од 900 метара, где живи у великим јатима Налази се у огромним школама.^[7] Најновије молекуларно-генетске анализе сугеришу да су пацифички и гренландски бакалар заправо једна иста врста. и да је гренландски бакалар само новији синоним за пацифичког,^[5] али Интегрисани таксономски информациони систем (ITIS) и даље наводи G. ogac као важеће име.^[8] Ова промена би, уколико се усвоји, у великој мери проширила географски опсег пацифичког бакалара.
• Гренландски бакалар (G. morhua) налази се у континенталном појасу Северног леденог океана и у северозападном делу Атлантског океана, а станиште му се протеже од Аљаске до западног Гренланда, а затим према југу дуж канадске обале до залива Сен Лорен и острва Кејп Бретон.^[9][7]
• Аљаски бакалар или Аљаски полок широко је распрострањен у северном Пацифику, са највећим концентрацијама у источном Беринговом мору.^[10] Веома мале популације генетски идентичне врсте пронађене су у Баренцовом мору, у водама северне Норвешке и Русије.^[11]

Врсте из рода бакалара

Image	Име	Научно име	Макс. дужина (цм)	Просечна дужина (цм)	Макс. тежина (кг)	Макс. старост (година)	трофички ниво	IUCN статус
	Атлантски бакалар или само бакалар	Gadus morhua Linnaeus, 1758	200	100	96.0	25	4.4	Рањива врста[12]
	Пацифички бакалар	Gadus macrocephalus Tilesius, 1810	119		22.7	18	4.0	Није на листи
	Гренландски бакалар	Gadus ogac Richardson, 1836	77.0			12	3.6	Није на листи
	Аљаски бакалар или Аљаски полок	Gadus chalcogrammus Pallas, 1811	91.0		3.85	15	3.5	Није на листи[13]

Галерија слика

• 
  Укрцавање бакалара уловљених помоћу рибарских мрежа (1916)
• 
  Рибари лове бакаларе поред обала Норфолка (графика канадског сликара и рибара Бернарда Мартина)
• 
  Сушење бакалара на обали
• 
  Сушени и усољени бакалар
• 
  Специјализована продавница бакалара у Лисабону

Бакалар у хералдици

• 
  Грб на штиту који се чува у катедрали у Генту (Белгија)
• 
  Грб града Персеа у Квебеку (Канада)
• 
  Грб општине Ваган у округу Нордланд (Норвешка)

Референце

1. WoRMS (2011). Nicolas Bailly, ур. „Gadus”. FishBase. World Register of Marine Species. Приступљено 5. 7. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Vrste bakalara - kako znati prepoznati najboljeg”. RTL. 13. 7. 2017. Архивирано из оригинала 20. 07. 2021. г. Приступљено 20. 7. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Eschmeyer W.F. (2012)chalcogrammus, Gadus Архивирано 2013-12-20 на сајту Catalog of Fishes. California Academy of Sciences.
4. Coulson MW, Marshall HD, Pepin P, Carr SM (2006). „Mitochondrial genomics of gadine fishes: implications for taxonomy and biogeographic origins from whole-genome data sets” (PDF). Genome. 49 (9): 1115—1130. PMID 17110992. doi:10.1139/g06-083. Архивирано из оригинала (PDF) 2013-12-20. г. Приступљено 2012-04-27.
5. Carr, S. M.; Kivlichan, D. S.; Pepin, P.; Crutcher, D. C. (1999). „Molecular systematics of gadid fishes: Implications for the biogeographic origins of Pacific species”. Canadian Journal of Zoology. 77: 19—26. doi:10.1139/z98-194.
6. C.Michael Hogan, (2011) Sea of the Hebrides Архивирано мај 24, 2013 на сајту . Eds. P. Saundry & C.J.Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC.
7. Gadus macrocephalus (Tilesius, 1810) FAO, Species Fact Sheet. Retrieved April 2012.
8. „Gadus ogac”. Integrated Taxonomic Information System.
9. Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2005). Gadus ogac” на -у. [верзија на датум: October 2005]
10. „Walleye Pollock Research”. Alaska Fisheries Science Center. NOAA. 2013. Приступљено 9. 4. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. Privalikhin, A. M.; Norvillo, G. V. (2010). „On the finding of a rare species—Norwegian pollock Theragra finnmarchica Koefoed, 1956 (Gadidae)—in the Barents Sea”. Journal of Ichthyology. 50 (2): 143—147. S2CID 34014444. doi:10.1134/S0032945210020013.
12. Sobel J (1996). „Gadus morhua”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 1996: e.T8784A12931575. doi:10.2305/IUCN.UK.1996.RLTS.T8784A12931575.en .
13. Gadus chalcogrammus Архивирано на сајту (22. јул 2021) [Catalogue of Life], Updated 15 March 2012. Retrieved 27 April 2012.

Спољашње везе

• Codtrace Архивирано на сајту (1. фебруар 2016)
• fishbase.org - Scientific Names for Gadus
• Fisheries Heritage website, Newfoundland and Labrador
• Long term trends in Norwegian cod fisheries – the pioneers
• Species factsheet on cod from the UK Sea Fish Industry Authority (PDF, 2MB)