Базалт
Изливна базична стена у којој као фенокристал доминира базични плагиоклас, а поред њега следе пироксен и оливин; основна маса је изграђена од микролита истих минерала, акцесорних минерала и стакла. / From Wikipedia, the free encyclopedia
Базалт је тврда изливна магматска стена, тамносиве и црнкасте боје.[1] Обично је ситнозрнаст због дугог времена хлађења лаве на површини земље. Може бити порфирне структуре, тј. да садржи веће кристале у матричном облику. Може имати везикуларну или флуидалну текстуру. Базалт је обично црн или сив. Базалтне магме настају декомпресионим топљењем земљиног омотача (мантла). Изворне стене за делимично топљење садрже перидотит и пироксенит. Кристални делови океанских плоча састоје се углавном од базалта, који је настао из мантла испод океанских гребена. Више од 90% свих вулканских стена на Земљи су базалт.[2]
Плиније је користио реч базалт. Понекад се реч базалт користи и за дубинске магматске стене што није исправно, a чији је састав сличан базалту, али стене таквога састава називају се долерит или габро.