From Wikipedia, the free encyclopedia
БМП-3 је руско амфибијско борбено возило пешадије, које је директни наседник БМП-1 и БМП-2. Уведено је у наоружање совјетске војске 1990. године, када је први пут и приказано у јавности. Возило се креће помоћу гусеница и развијено је да напада оклопљене циљеве на земљи и у ваздуху. Најефикасније дејствује у мировању, али може да врши дејства и док се креће или плови.[1]
БМП-3 | |
---|---|
Основне карактеристике | |
Земља порекла | СССР Русија |
Намена | борбено возило пешадије |
Произвођач | завод Курганмаш |
Почетак производње | крајем 1980-их |
Уведен у употребу | 1990 |
Први корисник | СССР |
Број примерака | више од 1.000 |
Брзина на путу | 70 |
Досег | 600 |
Димензије и маса | |
Дужина | 7,14 |
Ширина | 3,20 |
Висина | 2,40 |
Опрема | |
Главно наоружање | топ 2A70 100мм аутоматски топ 2А72 30 ПО ракете 9М117 Бастион |
Споредно наоружање | митраљез 2 × 7,62 митраљез 1 × 5,45 бацач граната 1 x 40 |
Оклоп | 35 mm |
Мотор | УТД-29М |
Снага (КС) | 500 КС |
Посада | |
Посада | 3 + 7 (+2 додатна седишта) |
Главно оружје БМП-3 је полуаутоматски топ 2А70 од 100мм, који се може користити за испаљивање граната ФРАГ или навођених антитенковских ракета 3УБК10. Домет гранате је 4.000 метара, а почетна брзина је 250 m/s. У аутоматски пуњач се може ставити 22 гранате, док се борбени комплет чини четрдесет граната. Брзина паљбе је 10 граната у минуту.
Возило користи и вођене ракете 9М117 Бастион (НАТО ознака АТ-10 Стабер). Оне се користе против тенкова са реактивним оклопом или хеликоптера у ниском лету. Домет је између 100 и 4.000м.
У споредно наоружање спадају аутоматски топ 2А72 калибра 30 , два митраљеза калибра 7,62 и један 5,45 .[2]
БМП-3 може бити опремљен оклопом Арена, чији се систем састоји од детектора мете, радара, рачунара, процесора и заштитне муниције. Систем је аутоматизован: радар преноси податке до рачунара, који одређује количину муниције и контролише испаљивање. Возило такође може бити опремљено и са заштитним системом Штора, који служи за борбу против антитенковског навођеног оружја.
Труп и купола су заштићени оклопом направљеним од легуре алуминијума. Купола је такође заштићена и челичним тракама монтираним на спољашњи део куполе. На бочним странама се налазе монтажно - демонтажне оклопне плоче, а на предњем делу возила се налази заштита у виду дуплог дна.[2]
Контрола ватре се врши аутоматски, али је нишанџија и командир могу пребацити у ручни начин рада. У систем за контролу ватре спадају балистички рачунар 1В539 , електро-механички стабилизатор наоружања 2Е52 и ласерски трагач 1Д16. Место нишанџије је опремљено главним нишаном 1К13-2, који се може користити и за ноћно и дневно осматрање, као и специјалним дневним нишаном ППД-1. Место командира је такође опремљено са два нишана: дневним нишаном 1ПЗ-10 и комбинованим дневно/ноћни нишаном ТКН-3.[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.