![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Identite-AgnesVarda-1962-Sacem.jpg/640px-Identite-AgnesVarda-1962-Sacem.jpg&w=640&q=50)
Ањес Варда
француска филмска редитељка, сценариста, фотографкиња и уметница / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ањес Варда (фр. ; Брисел, 30. мај 1928 — Париз, 29. март 2019), право име Арлет Варда, била је француска филмска редитељка, сценаристкиња, фотографкиња и уметница белгијског порекла. Њен пионирски рад био је централни за развој широко утицајног француског филмског покрета новог таласа 1950-их и 1960-их. Њени филмови су се фокусирали на постизање документарног реализма, бављење с женским питањима и других друштвених коментара, са карактеристичним експерименталним стилом.[1]
Ањес Варда | |
---|---|
![]() Ањес Варда 1962. године | |
Датум рођења | (1928-05-30)30. мај 1928. |
Место рођења | Брисел, Белгија |
Датум смрти | 29. март 2019.(2019-03-29) (90 год.) |
Место смрти | Париз, Француска |
Занимање | Редитељка, сценаристкиња, фотографкиња |
Активни период | 1951–2019 |
Значајни радови | La Pointe Courte (1955), Клео од 5 до 7 (1961), Без крова и закона (1985), Сакупљачи и сакупљачица (2000), Лица, места (2017) |
Супружници | Жак Деми |
Деца | Розали Варда, Матју Деми |
Веб-сајт |
Вардин рад користио је снимање на локацији у ери када су ограничења звучне технологије чинила лакшим и уобичајенијим снимање у затвореном простору, са изграђеним сетовима и осликаним позадинама пејзажа, а не на отвореном, на локацији. Њено коришћење непрофесионалних глумаца такође је било неконвенционално за француску кинематографију 1950-их. Вардин деби у играном филму био је La Pointe Courte (1955), затим Клео од 5 до 7 (1962), један од њених најбољих наративних филмова, Без крова и закона (1985) и Kung Fu Master (1988). Варда је била позната и по њеним документарним филмовима попут Црни пантери (1968), Сакупљачи и сакупљачица (2000), Ањесине плаже (2008), Лица, места (2017) и њен последњи филм Варда од Ањес (2019).
Режисер Мартин Скорсезе описао је Варду као „једног од богова кинематографије“.[2] Између неколико других признања, Варда је добила почасну Златну палму на Филмском фестивалу у Кану, Златног лава на Венецијанском филмском фестивалу, почасну награду Академије и номинована је за Оскара за најбољи документарни играни филм. Била је прва режисерка која је награђена почасним Оскаром.[3]