![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ca/Afonso_I_Henriques_de_Portugal.jpg/640px-Afonso_I_Henriques_de_Portugal.jpg&w=640&q=50)
Афонсо I од Португалије
краљ Португала од 1139. године до 1185. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Афонсо I од Португалије или Алфонсо I од Португалије (порт. ; 1109, Коимбра - 6. децембар 1185, Коимбра) је био последњи гроф Португалије (1112—1139) и први краљ Португалије, као и први независни владар Португалије (1139—1185) из Бургундске династије.[1][2][3][4] Због ових успеха познат је као Освајач, Оснивач или као Афонсо Велики.
Афонсо I од Португалије | |
---|---|
![]() Афонсо I од Португалије | |
Пуно име | Афонсо Енрикес |
Датум рођења | (1109-07-25)25. јул 1109. |
Место рођења | Гимараис, |
Датум смрти | 6. децембар 1185.(1185-12-06) (75/76 год.) |
Место смрти | Коимбра, |
Супружник | Матилда од Савоје и Португалије |
Потомство | Мафалда од Португалије, Урака од Португалије, Санчо I од Португалије, Тереза од Португалије, Фернандо Афонсо од Португалије, Педро Афонсо, Енрике Афонсо |
Родитељи | Енрике Бургундски Тереза од Леона |
Династија | Бургундска династија |
Гроф Португалије | |
Период | 1112−1139 |
Претходник | Енрике Бургундски |
Наследник | нема, последњи је носио ту титулу |
Краљ Португалије | |
Период | 1139−1185 |
Претходник | нема, први је носио ту титулу |
Наследник | Санчо I од Португалије |
Савладар | Тереза од Леона |
Отац му је био крсташки војсковођа Енрике Бургундски, а мајка леонска принцеза Тереза од Леона. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године. Поразио је своју мајку да би дошао до престола.[4]
По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље.[5] Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље.[6] У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам папа Иноћентије II и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем[5].
У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио Лисабон 1147. године[4], који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња[6].