Österreichische Bundesbahnen - ÖBB From Wikipedia, the free encyclopedia
Аустријске савезне железнице (, формално Österreichische Bundesbahnen-Holding Aktiengesellschaft (лит. „Аустријска савезна железничка холдинг акционарска компанија“) и раније Bundesbahn Österreich или BBÖ, сада познатији као ОББ (ÖBB), је национални железнички систем Аустрије и администратор железница Лихтенштајна. ОББ група је у потпуности у власништву Републике Аустрије и подељена је на неколико засебних предузећа која управљају инфраструктуром и обављају путничке и теретне услуге.
Кратке чињенице Аустријске савезне железнице, Врста ...
Рејлџет, брзи воз ОББ-а Интерсити-Екпрес Мапа главне железничке мреже у Аустрији Интерсити на железници Семеринг Еуросити воз у Болцану, Јужни Тирол Регионал-Екпрес воз у Бечу Регионални воз у ШтајерскојБечки Шнелбан је приградска железничка мрежа у метрополитанској областиБеча Теретни воз компаније Рејл Карго Аустрија Маневарска локомотива у Горњој Аустрији ОББ управља са 9 ранжирних станица у Аустрији Главна железничка станица у Салцбургу, у којој се спајају локалне и међународне транспортне руте Главна сала Главне железничке станице у Линцу Регионална железничка станица у Кремсу, Доња Аустрија Типична приградска железничка станица јужно од Беча
Аустријске савезне железнице су имале два одвојена периода постојања. Први период од 1923. године, под називом Бундесбан Естерајх (), као наследник Царских аустријских државних железница (kkStB), која је асимилирана у Немачки рајхсбан(), током Аншлуса 1938–1945. Аустријске железнице су реформисане 1947. године, под мало другачијим именом Естерајхише Бундесбанен ().
1882. године – Постепена национализација железничке мреже Аустро-Угарске у Царске аустријске државне железнице. До избијања Првог светског рата, једина већа железничка пруга у Аустрији која је остала у приватним рукама била је Аустријска јужна железница (Зидбан -).
1918. године – Након распада Аустроугарске империје и пораза у Првом светском рату, аустријски део ккСтБ остао је под државном контролом под именом Немачко-аустријске државне железнице (), који је 1919. преименован у Аустријске државне железнице ().
1923. године – Оснивање независног, комерцијалног предузећа, Бундесбан Естерајх - Савезне железнице Аустрије (), које је користило скраћеницу ББО (BBÖ), зато што је ОББ (ÖBB) већ преузео швајцарскиЕнсинген-Балстал-Бан.
1947. године – Компанија је реформисана користећи мало другачији назив Естерајхише Бундесбанен - Аустријске савезне железнице (). Њихова инфраструктура је обновљена и електрификација је убрзана.
1969. године – Донет је нови савезни закон о железници. ОББ је постала несамосталан, привредни субјект, који је вођен као грана индустријског програма владе и остала је у потпуности у оквиру савезног буџета Аустрије.
1992. године – ОББ је избачена из савезног буџета и претворена у компанију са сопственим правним статусом. Предузеће је у 100% власништву Републике Аустрије. Ова промена је имала два основна циља:
Морало се ускладити са правилима ЕУ о пријему Аустрије у Европску унију.
Финансијска потраживања за јавном касом требала су да буду смањена као резултат побољшања ефикасности и притиска конкуренције.
2004. године – ОББ је реорганизована у ОББ Холдинг АГ и неколико оперативних подружница. Холдинг компанија је требала да надгледа пословање компанија које су јој додељене, да координира кохерентан стратешки приступ и додели задатке за цело предузеће.[1]
1. јануара 2005. године – Подружнице ОББ-Холдинг АГ постале су аутономне и оперативно независне.
2012. године ОББ је прославила 175. годишњицу Северне пруге - Нордбана, најстарије компаније-претходнице која је обележила почетак железничког саобраћаја у Аустрији. Извршни директор ОББ-а Кристијан Керн отворио је изложбу о сарадњи компаније са нацистичком Немачком, под називом „Потиснуте године – железница и националсоцијализам у Аустрији 1938–1945“. Он је тај период назвао "најмрачнијим поглављем историје наше компаније", додајући да компанија мора прихватити овај период као део свог наслеђа.[2] Изложба је касније отишла на турнеју и представљена је у згради Европског парламента у Бриселу.[3]
Аустријски железнички систем је у великој мери електрификован. Електрификација система је почела 1912. године, али није достигла напредно стање све до 1950-их. Последња парна локомотива у редовном саобраћају на мрежи стандардног колосека престала је да вози 1978. године. Инфраструктура државне аустријске мреже укључује са 9.740 км шина, 788 сигналних кутија, 251 тунел, 6.580 мостова и осам хидроелектрана (ХЕ) са 16.7. Hz системом електрификације, и две енергетске хеп станице са производном снагом од 50 Hz.[4]
Извод из података о инфраструкутри ОББ:
Оперативна дужина мреже рута (у км): 4.875, 72% електрифицирано
Тунели: 251
Мостови: 6.580
Железнички прелази (нивелисани): 3.087
Заштита од лавина и камења (км): 171
Нагиби стена и насипа (ха): 2.712
Баријере против буке (км): 854
Платформе (км): 389
Железничке станице и стајалишта: 1.046
Лифтови: 645
Покретне степенице: 188
Разгласи: 1.906
1.093 локомотиве
2.799 путничких вагона
26.518 теретних вагона
2.200 аутобуса
ОББ-ове аутобуске линије прелазе 52,500,000 км годишње.
По подацима ОББ-а из 2018. године, те године је превежено 474 милиона путника, од тога аутобусима 213 милиона. Путници су укупно прешли 11,5 милијарди километара. Укупно је регистровано 2.319.826 полазака возова годишње или 6.596 полазака дневно.
Све суседне пруге имају исти колосек.
Чешка — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
Немачка — исти напон и фреквенција 15 kV 16.7 Hz AC
Мађарска — промена напона и фреквенције на 25 kV 50 Hz AC
Аустрија
.jpg)
