From Wikipedia, the free encyclopedia
Асурбанипалова библиотека је краљевска библиотека Асурбанипала, посљедњег великог краља Новоасирског краљевства. Ријеч је колекцији приближно 25.000 глинених плочица и фрагмената који садрже текстове свих врста из 7. вијека п. н. е.[2] Међу њих спада и Еп о Гилгамешу.[2][3] Због лошег руковања изворног материјала многи су текстови библиотеке непоправљиво у нереду, што онемогућује научницима разабирање и реконструкцију многих изворних текстова, иако су неки преживјели нетакнути. Материјали су пронађени на археолошком налазишту Коуњик (тадашња древна Нинива) у сјеверној Месопотамији. Налазиште је, иначе, смјештено у данашњем Ираку. Старе персијске и арменске предаје упућују на чињеницу да је Александар Велики, кад је видио велику библиотеку Асурбанипала у Ниниви, био инспирисан да оснује своје властите библиотеке. Александар је, међутим, умро прије неголи је успио основати своју библиотеку, али је његов пријатељ и насљедник Птолемеј надзирао оснивање Александријске библиотеке — пројекат из којег ће израсти једна од најпознатијих библиотека свијета.
Библиотека је археолошко откриће које се приписује Остину Хенрију Лајарду. Већина плочица је однета у Енглеску и сада се налазе у Британском музеју.[2] Међутим, до првог открића дошло је касне 1849. у тзв. Југозападној палати, која је била Краљевска палата краља Сенахериба (705.-681. п. н. е.).[4] Три године касније, Хормузд Расам, Лајардов помоћник, открио је сличну „библиотеку“ у палати краља Асурбанипала (668.-627. п. н. е.), на супротној страни насипа. Нажалост, није начињен запис о проналаску, а убрзо након транспорта у Европу, плочице су неповратно међусобно помијешане и са плочицама с других налаза. Стога, данас је готово немогуће реконструисати изворни садржај сваке од две главних „библиотека“.
Асурбанипал је упослио учењаке и преписиваче који су преписали старије текстове, углавном из вавилонских извора. Фрагменти те краљевске библиотеке укључују краљевске натписе, хронике, митолошке и религијске текстове, уговоре, краљевске потпоре и уредбе, краљевска писма, и различите административне документе. Неки од споменутих текстова садрже дивинације, знамења, инкантације и химне разних богова, док се други односе на медицину, асртономију и књижевност. Еп о Гилгамешу, ремек дјело древног вавилонског пјесништва, пронађен је у библиотеки заједно с Енума Елиш, причом о стварању, и митом о Адапи, првом човјеку, и причама попут Сиромаха из Нипура. Текстови су написани клинастим писмом углавном на акадском језику.
Ашурбанипалова библиотека даје савременим историчарима информације о људима древног Блиског истока. У свом Прегледу историје, Х. Г. Велс назива ову библиотеку „најдрагоценијим извором историјске грађе на свету“.[5]
Материјали су пронађени на археолошком налазишту Коџунјик (древна Нинива, главни град Асирије) у северној Месопотамији. Локација се налази у данашњем северном Ираку, у оквиру града Мосула.[6][7]
Ашурбанипал је био познат као истрајан војни командант; међутим, био је и признати интелектуалац који је био писмен, и страствени сакупљач текстова и таблица.[8] Прикупљајући текстове за своју библиотеку, писао је градовима и центрима учења широм Месопотамије, налажући им да му пошаљу копије свих дела написаних у региону.[9] Као шегрт писара савладао је акадски и сумерски језик.[8] Он је послао писаре у сваки регион Неоасирског царства да сакупљају древне текстове. Ангажовао је научнике и писаре да копирају текстове, углавном из вавилонских извора.[6][7]
Ашурбанипал је користио ратни плен као средства за опскрбљивање своје библиотеке. Пошто је био познат по томе што је био окрутан према својим непријатељима, Ашурбанипал је могао да користи претње да би дошао до материјала из Вавилоније и околних подручја.[12] Ашурбанипалово интензивно интересовање за прикупљање пророчких текстова био је један од његових покретачких мотива за прикупљање дела за своју библиотеку. Његов првобитни мотив је можда био да „освоји ритуале и загонетке који су били од виталног значаја за одржавање његове краљевске моћи“.[13]
Краљевска библиотека се састоји од приближно 30.000 табли и плоча за писање, при чему је већина њих озбиљно фрагментована.[14] Многе од ових плоча садрже печат да су припадале његовој палати.[15] Из конзервације фрагмената може се закључити да је број плоча које су постојале у библиотеци у време уништења био близу две хиљаде, а да се број табли за писање у библиотеци може поставити на укупно три стотине.[14] Већина табличног корпуса (око 6.000) обухватала је колоквијалне композиције у виду законодавства, иностране преписке и ангажмана, аристократских декларација и финансијских питања.[14] Преостали текстови садржавали су прорицања, предсказања, загонетке и химне разним боговима, док су се други бавили медицином, астрономијом и књижевношћу. Од свих ових текстова у библиотеци само десет садржи експресивна ритмичка књижевна дела као што су епови и митови.[14]
Вавилонски текстови Асурбанипалових библиотека могу се поделити у две различите групе: књижевне композиције као што су прорицање, верски, лексички, медицински, математички и историјски текстови, као и епови и митови, с једне стране, и правни документи са једне стране. Група правних докумената обухвата писма, уговоре и административне текстове и састоји се од 1128 вавилонских плоча и фрагмената. У оквиру групе књижевних састава, од којих је до сада класификована 1331 плоча и фрагмент, гатачки текстови се даље могу разликовати између 759 тзв. библиотечких текстова, као што су таблице разних серијала предзнака и њихови коментари, и 636 такозваних архивских текстова, као што су извештаји о знамењима, пророчанствима и слично.[16]
Еп о Гилгамешу, ремек-дело древне вавилонске поезије, пронађен је у библиотеци, као и прича о стварању Енуме Елиша, мит о Адапи, првом човеку, и приче као што је Сиромах из Нипура.[17][18][19]
Плоче су често биле организоване према облику: четворостране плоче су биле за финансијске трансакције, док су округле таблице бележиле пољопривредне информације. (У ово доба, неки писани документи су такође били на дрвету, а други на воштаним плочама.) Табле су биле одвојене у складу са својим садржаје и смештене у различите просторије: влада, историја, право, астрономија, географија и тако даље. Садржај је идентификован обојеним ознакама или кратким писаним описима, а понекад и „почетком”, или првих неколико речи које су започињале текст.[3]
Ниниву је 612. п. н. е. уништила коалиција Вавилонаца, Скита и Медијаца, древног иранског народа. Верује се да је током паљења палате велики пожар опустошио библиотеку, због чега су се глинене клинасте плоче делимично испечене.[18] Овај потенцијално деструктиван догађај помогао је у очувању таблета. Као и текстови на глиненим плочама, неки од текстова су можда били исписани на воштаним плочама које су због своје органске природе изгубљене.
База података о збиркама Британског музеја броји 30.943 „таблета“ у целој библиотечкој колекцији Ниниве, а повереници Музеја предлажу издавање ажурираног каталога као део пројекта Ашурбанипалове библиотеке.[20] Ако се одузму сви мањи фрагменти који заправо припадају истом тексту, вероватно је да је „библиотека“ првобитно обухватала око 10.000 текстова. Међутим, оригинални библиотечки документи, који би укључивали кожне свитке, воштане плоче и можда папирусе, садржали су можда много шири спектар знања од оног познатог из сачуваних клинастих текстова на глиненој подлози. Велики део Ашурбанипалових библиотека састојао се од плоча за писање, а не од глинених плоча.[16]
Створен у сарадњи са Универзитетом у Мосулу и финансиран од стране Таунли групе, Британски музеј од 2002. године саставља каталошку евиденцију артефаката из Ашурбанипалове библиотеке. Циљ је да се библиотека документује што је могуће детаљније у текстовима и сликама, укључујући транслитерације знакова, руком нацртане копије, преводи и висококвалитетне дигиталне слике. Пројекат је спроведен у три фазе са објављеним резултатима 2003, 2004. и 2014. Др Јеанет К. Финке, која је студирала античке оријенталне студије, хетитологију и египтологију на Универзитету у Хамбургу, била је у великој мери укључена током прве две фазе. Током прве фазе, Финке је саставила ауторитативан списак од 3500 библиотечких таблица на вавилонском писму.[21] Током друге фазе, Финке је такође саставила неколико астролошких текстова из Ниниве. Трећа фаза је завршена уз помоћ професорке Рикел Боргер, која је преминула током израде каталога у децембру 2010. године, те је овај подухват завршен уз помоћ Ендру Мелон фондације од 2009. до 2013. под управом Џона Тејлора. Током ове последње фазе, библиотека је произвела дигиталне слике високе резолуције свих библиотечких табли. Свака слика је креирана помоћу 14 слика што омогућава виртуелну дводимензионалну представу тродимензионалних таблета. Слике су објављене на веб страници Клинасте дигиталне библиотечке иницијативе и на сајту Британске музејске збирке.[21] Од 2020. године, пројекат се фокусирао на два подухвата: први се бави реконструисањем медицинских текстова из каталогизованих таблета, а други је пројекат који користи записнике на дну сваке таблете да би екстраполирао размере и опсег колекција таблета.[22] Каталог се још увек ажурира, што је омогућено доприносом материјала неколико сарадника и пројеката укључујући: Државни архив Асирије, Пројекат клинастих коментара, Дигитални корпус клинастих лексичких текстова и Краљевски натписи неоасирског периода.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.