From Wikipedia, the free encyclopedia
Астравечки рејон (блр. ; рус. ) административна је јединица другог нивоа на крајњем североистоку Гродњенске области у Републици Белорусији.
| Астравечки рејон | |
|---|---|
 Застава  Грб | |
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гродњенска област |
| Админ. центар | град Астравец |
| Површина | 1.568,77 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 24.266 |
| — густина ст. | 15,47 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона је град Астравец.
Астравечки рејон обухвата територију површине 1.568,77 км² и на 5. је месту по површини међу рејонима Гродњенске области.[1] На северу и западу граничи се са Литванијом, на севроистоку су Паставски рејон Витепске области и Мјадзељски рејон Минске области. На југу се граничи са Смаргоњским и Ашмјанским рејонима Гродњенске области.
Равничарским рељефом рејона доминирају реке Вилија, Ашмјанка и Лоша.
Рејон је успостављен 15. јануара 1940. првобитно као део Вилејске, а потом од 1944. и Маладзеченске области. У саставу Гродњенске области је од 1960. године.
Рејон је на кратко укинут након што је 25. јануара 1962. његова територија подељена између суседног Ашмјанског и Смаргоњског рејона. Као посебна административна јединица поново је успостављен већ током јануара 1963. године.
Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 24.266 становника или у просеку 15,47 ст/км².[2]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 1999. | 2009. |
|---|---|---|---|---|---|
| 41.071 | 36.000 | 32.301 | 29.833 | 29.485 | 24.266 |
Основу популације рејона чине Белоруси (86,67%), Пољаци (5,73%), Руси (3,47%), Литванци (2,65%) и остали (1,28%).
Административно, рејон је подељен на подручје града Астравеца који је административни центар рејона и на 5 сеоских општина. На територији рејона постоје укупно 402 насељена места.
Током децембра 2008. донета је одлука о градњи прве белоруске нуклеарне електране на подручју овог рејона.[3] Радови на електрани почели су крајем 2011. на око 18 км од града Астравеца. Према пројектним плановима, први блок би требало да буде пуштен у рад током 2018, а други не пре 2020, док су планирани трошкови градње око 9 милијарди америчких долара.
Планирана је градња два реактора типа ВВЕР-1200 (В-491) снаге до 1.200 МВт.[4]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
