Археолошко рекогносцирање
From Wikipedia, the free encyclopedia
Археолошко рекогносцирање је почетакa теренског археолошког истраживања и обухвата преглед терена и бележење свих података који указују на места где се могу очекивати могућа налазишта.
Конфигурација терена, детаљи рељефа, педолошке особине тла, као и разлике које се могу приметити у вегетацији указују на могућност да су људи живели у тој области у прошлим временима. Такође се подаци добијају и током земљорадничких радова, када се најчешће долази до случајних налаза. У археологији се примењују уз традиционалне методе рекогносцирања терена и поступке који укључују методе и инструменте из других области.
Писани извори, попут путописа, хроника или предања, такође су од великог значаја.