From Wikipedia, the free encyclopedia
Аргумент неверовања који се назива и аргумент за разумно неверовање или аргумент светог скривања је један од најчешћих аргумената који су уперени против Бога, иако никад није коришћен као посредни закључак. Најчешће се прича „Ако има Бога, зашто нам се не покаже?“. Према овом аргументу, лични, Бог који воли, би желео да сва његова деца знају да Он постоји. Онда се може извући мишљење да људи имају разумне разлоге да не верују да постоји лични, Бог који воли.
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Битно је да се разликују два фудаментално различита облика аргумента неверовања. Први облик пориче све од постојање аргумента за разумно неверовање до самог постојања Бога. Други облик аргумента за неверовање је доста другачији, зато што не ставља у питање разумно неверовање.
Овај облик аргумената се темељи на пет тачака:
У претходном коментару треба напоменути да се аргумент за неверовање односи на Бога који је свемогућ, који све воли, који је свезнајућ и потпуно праведан, и има жељу да га сви познају. Ове особине су атрибути које Хришћански Бог поседује, али на било ког Бога који нема све ове особине, не утиче аргумент за неверовање.
Неће се много теиста противити премиси иза прве тачке. Многи теисти описују Бога из Библије као личног Бога, безусловне љубави. Ниједна објективна особа не би оповргла постојање разумног неверовања. Теисти се могу не слагати са атеистима, али се морају сложити да су неки поменути аргументи добро постављени.
Ипак, постоји доста контроверзи око претпоставке иза тачке два. Ако Бог који воли све постоји, разумно неверовање се не појављује. Ово је наводно тако, зато што Бог који воли све би желео да сви знају да он постоји, да би се спасили, и да има моћ да створи ситуацију у којој ће сви знати да он постоји.
Глен Шеленберг, један од предлагача овг аргумента, каже:
„ | На пример, родитељ који воли, од времена када дете може да реагује на њега, па све док их смрт не раздвоји, све док је у његовој моћи ће се трудити да било шта што уради неће тиме ставити своју везу са собом ван домашаја свог детета. | ” |
— Глен Шеленберг |
У чланку Аргументи за Зло и Неверовање, Теодор Дранж покушава да аргументима ојача страну атеиста. Овако је Дранж формулисао аргумент:
Да би се формулисало разумно неверовање, прво се морају представити две дефиниције:
Склоп П = следећа три предлога:
Ситуација С = ситуација свих, или скоро свих људи да почну да верују у три предлога склопа П до времена њихове физичке смрти:
Користећи поменуте дефиниције, разумно неверовање се може изразити на следећи начин:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.