Анди
From Wikipedia, the free encyclopedia
Анди (шп. ) представљају венац планина на западу Јужне Америке[1]уз саму обалу Тихог океана. Представљају наставак северног венца Кордиљера од Карипског мора до Огњене земље, на дужини од 8.900 km. Протежу се кроз седам држава Јужне Америке. Највиши врх Анда је Аконкагва 7040 м. Анди су најдужи континентални планински масив на свету. Они формирају непрекидну планину дуж западне ивице Јужне Америке. Овај планински ланац је најшири између латитуда 18° јужно и 20° јужно. Његова просечна висина је око 4000 m. Анди се протежу од севера ка југу кроз седам јужноамеричких држава: Венецуела, Колумбија, Еквадор, Перу, Боливија, Аргентина и Чиле.
Анди | |
---|---|
Кечуански: Анти(с/куна) | |
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Аконкагва |
Ндм. висина | 6961 m |
Врх масива | Округ Лас Херас, Мендоза, Аргентина |
Димензије | |
Дужина | 7000 km |
Ширина | 500 km |
Географија | |
Државе | Аргентина, Боливија, Чиле, Колумбија, Еквадор, Перу, Венецуела |
Анди се уздужно подељени у неколико венаца, који су раздвојени интермедијарним депресијама. Анди су локација са неколико високих платоа. На неким од њих се налазе велики градови као што су Кито, Богота, Арекипа, Медељин, Сукре, Мерида и Ла Паз. Алтиплано плато је други по висини након Тибетанског платоа. Ови планински ланци се групишу у три главне целине на бази климе: Тропски Анди, Суви Анди, и Влажни Анди. Анди су исто тако део америчких Кордиљера, ланца планинских венаца који се састоје од скоро непрекидне секвенце планинских венаца који формирају западну основу Северне Америке, Централне Америке, Јужне Америке и Антарктика.
Анди су највећи планински ланац на свету изван Азије. Највиша планина изван Азије, планина Аконкагва, уздиже се на висину од око 6961 m изнад мора. Врх вулкана Чимборасо у еквадорским Андима је даље од центра Земље од било које друге локације на земљиној површини, услед екваторијалног испупчења узрокованог земљином ротацијом. Највиши вулкани на Земљи су у Андима, укључујући Охос дел Саладо на граници Чилеа и Аргентине, који се уздиже до 6,893 m.
Набирање Анда на њиховом источном ободу започето је већ крајем палеозоика. Њихов дуги и високи труп издигнут је у терцијару у целости. Садашњи рељеф Анди су добили крајем најмлађег терцијарног раздобља, плиоцена, када се извршило последње јако издизање и када је подмлађена ерозија почела урезивати садашње облике.