Ана Комнина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ана Комнина (грч. ; 1083 — 1153) била је византијска принцеза и историчарка.[1][2]
Ана Комнина | |
---|---|
Датум рођења | (1083-12-01)1. децембар 1083. |
Место рођења | Цариград, Византија |
Датум смрти | 1153. |
Место смрти | Константинопољ, |
Супружник | Нићифор Вријеније |
Родитељи | Алексије I Комнин Ирина Дука |
Династија | Комнина |
Најстарија кћи Алексија I Комнина[2] је рођена у Цариграду 1083. године.[1] Стекла је високо образовање у византијској престоници, студирајући грчку класику, историју, географију, митологију, па чак и филозофију.
Била је венчана за Нићифора Вријенија, сина бившег стратега Драчке теме који је претендовао да се домогне царског престола. После смрти свога оца Алексија, Ана Комнина се удружила заједно с њим 1118. у покушају да свргну њеног брата Јована II Комнина, легитимног наследника цара Алексија.[2][1] После неуспелог покушаја дворског преврата, Ана Комнина се повлачи са својом мајком, царицом Ирином, из Цариграда и одлази у један манастир, где се замонашила.[1][2]
Ана Комнина је као монахиња написала своје чувено дело Алексијаду[2], у 15 књига, величајући живот свога оца. Алексијада обухвата временско раздобље од 1069. до 1118, када је њен отац умро. Књигу је допунила пред смрт историјским материјалом који је добила од свог мужа. Књигу је највероватније завршила 1148.[1]
Највише места Ана Комнина посвећује односу крсташа и Византије,[1] а као права грчка принцеза фаворизовала је Византинце, а са презиром говорила о крсташима.
Ана Комнина је нарочито писала о дворском животу у престоници, о церемонијалима, о свечаним обредима, о свечаним аудијенцијама, о раскошној ношњи, о војницима, о послугама, иконама из цркава.
Након завршетка радова на Алексијади, Ана Комнина је наставила као монахиња да живи у манастиру, где је и умрла 1153. године.