From Wikipedia, the free encyclopedia
Анатолски или анадолски језици, су били грана језика која је припадала индоевропској породици језика, а којима је говорено на западу и југу Анатолика, тј. данашње Турске. Најпознатији представник ове групе је био хетитски језик.
Анатолски језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | Анадолија |
Језичка класификација | Индоевропски језици
|
Прајезик | Праанатолски језик |
Подподела |
|
Глотолог | anat1257[1] |
Подручје на ком су употребљавани анатолски језици:
Палајски Хетитски Лувијски Писидијски Ликијски Сидетијски Каријски Лидијски |
Сматра се да су се анатолски језици први одвојили од индоевропске матице. Задржали су старе особине које се више нису јављале у осталим индоевропским језицима. Наиме, задржали су бројне архаизме, као и поделу родова на живи и неживи род.
Ова грана је нестала још пре нове ере, најкасније у првом веку п. н. е.
Велика је вероватноћа да су постојали и језици ове групе од којих нису остали трагови, као и језици од којих је остало веома мало трагова, нпр. лутескански језик.
Према Мелчерту (2012) анатолски језици могу бити класификовани на следећи начин:[2]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.