Амоксицилин
From Wikipedia, the free encyclopedia
Амоксицилин је бета-лактамски антибиотик средње-широког спектра дејства који се користи у лечењу инфекција изазваних подложним микроорганизмима.[1] Спада у пеницилине (проширеног спектра), и у тој групи је најчешћи избор када је реч о оралној примени, јер је стабилан у киселој средини, добро апсорбује у поређењу са другим сличним антибиотицима, и генерално добро подноси. Осетљив је на дејство бета-лактамаза па се у препаратима често комбинује са инхибитором истих, најчешће клавуланском киселином.[2][3]
Кратке чињенице IUPAC име, Клинички подаци ...
IUPAC име | |
---|---|
(2S,5R,6R)- 6 3,3-dimethyl- 7-oxo- 4-thia- 1-azabicyclo[3.2.0]heptane- 2-carboxylic acid | |
Клинички подаци | |
Категорија трудноће | |
Начин примене | Орално, ИВ |
Правни статус | |
Правни статус |
|
Фармакокинетички подаци | |
Биорасположивост | 95% орално |
Метаболизам | мање од 30% биотрансформише се у јетри |
Полувреме елиминације | 61.3 минута |
Излучивање | ренално |
Идентификатори | |
CAS број | 26787-78-0 Y |
ATC код | () |
PubChem | CID 33613 |
DrugBank | DB01060 |
ChemSpider | 31006 |
Хемијски подаци | |
Формула | 161935 |
Моларна маса | 365.4 g/mol |
| |
Затвори