![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/84/Hakob_Hovnatanian_-_Ali_ibn_Abi_Talib.jpg/640px-Hakob_Hovnatanian_-_Ali_ibn_Abi_Talib.jpg&w=640&q=50)
Алија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Алија ибн Аби Талиб или Алија (арап. ) (25. мај 600. или 16. март 599 — 27. јануар 661) се сматра код сунита четвртим од четири праведна калифа. Шиити га сматрају првим имамом и првим правим калифом. Алија је био Мухамедов рођак, а касније је оженио Мухамедову ћерку Фатиму. Био је халиф од 656. до 661., а шиити га сматрају имамом од 632. до 661.
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Алија ибн Аби Талиб | |
---|---|
![]() | |
Пуно име | Алија ибн Аби Талиб |
Датум рођења | између 599. и 600. |
Место рођења | Мека, |
Датум смрти | 27. јануар 661. |
Место смрти | Куфа, Ирак |
Гроб | Џамија Имама Алија (Наџаф, ИРК) |
Супружник | Fatimah Zahra, Khawlah bint Ja'far, Umm ul-Banin, Umamah bint Zainab, Asma bint Umays |
Потомство | Muhsin ibn Ali, Hasan ibn Ali, Husayn ibn Ali, Al-Abbas ibn Ali, Abdullah ibn Ali, Jafar ibn Ali, Muhammad ibn al-Hanafiyyah, Zaynab bint Ali, Umm Kulthum bint Ali, Hilal ibn Ali, Uthman ibn Ali, Ruqayya Mashhad |
Родитељи | Абу Талиб Фатима бинт Асад |
Претходник | Мухамед |
Наследник | Хасан ибн Али |
Током Алијиног детињства, његов отац се нашао у дуговима, па се о дечаку побринуо Мухамед, Абу Талибов нећак. Након Мухамедовог позива, Али је прешао на ислам негде између 9. и 11. године и тако постао један од првих муслимана.[1] Његово прихватање позива јавно је објављено у хадису Јавма ал-Инзара[2] у којем га је Мухамед назвао својим гувернером, замеником и везиром.[1] Такође се преноси да је током хиџре, у ноћи Мабита, помагао Мухамеда крајњом жртвом.[1] Након пресељења у Медину и проглашења интер-муслиманског братства, Мухамед га је изабрао за свог брата.[3] Али је у Медини током већине војних похода био носилац заставе исламске заставе и представљао је једног од главних ратника, убрзо постајући познат по свом јунаштву.[1]
Питање Алијиног права на калифат након Мухамедове смрти довело је до великог јаза међу муслиманима и њихове поделе у два правца, сунизам и шиизам.[4] По повратку са опроштајног хаџа, у близини града Гадир-Хум, Мухамед је рекао: „Коме сам ја Мавла, а Алија је Мавла“, међутим, сунити и шиити другачије тумаче ове речи. Док су шиити уверени да то значи успостављање имамата, односно да је калифат предат Алији, сунити то тумаче у контексту Мухамедовог израза пријатељства и љубави.[5] Након Мухамедове смрти, када је Али био заузет верским обредима око сахране, група муслимана окупила се у Сакифи и, након међусобних савета око избора Посланиковог наследника, коначно положила заклетву Ебу Бекру.[6] Алија у почетку је одбио да положи заклетву на верност Ебу Бекру, међутим, након шест месеци је то коначно учинио. Није учествовао у ратовима вођеним током мандата прва три калифа[7] и није био политички активан, са изузетком учешћа у изборима трећег калифа Османа. Ипак, тројица владара редовно су се саветовала са Алијом о верским, правосудним и политичким питањима.[8]