From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар Перишић је српски позоришни глумац и стендап комичар.
Александар Перишић | |
---|---|
Пуно име | Александар Перишић |
Место рођења | Београд, СФР Југославија[1] |
Занимање | глумац и комичар |
Веза до -а |
Александар Перишић је глумом почео да се бави у драмској секцији своје основне школе, а наставио на сцени Краљевачког позоришта, где је са својих 15 година добио улогу у представи Рогоња, коју је режирао Миодраг Динуловић.[2] Лик који му је додељен не постоји у оригиналном сценарију, већ је накнадно дописан.[3] У наредној сезони играо је у представи Варалица.[4] Та представа је изведена свега три пута, јер је неколико дана након премијере почело НАТО бомбардовање СРЈ. Почетком новог миленијума, Краљевачко позориште је у потпуности прешло у професионални статус, а Перишић је од 2000. до 2006. пет пута покушавао да упише студије глуме на Факултету драмских уметности.[3] У међувремену је уписао Правни факултет, а од 2004. сарађивао и са редитељком Александром Ковачевић, добивши улогу у представи Перпетуум мобиле, за коју је сама написала текст и осмислила сценографију. Премијеру нове представе Перишић је извео тачно пет година након претходне улоге.[5] У каснијим извођењима лик који је играо Перишић, тумачио је и Вукман Ракочевић.[6] Пошто се 2007. вратио у Гимназију, где је служио војни рок, Перишић је играо у комаду Фауст, који је изводила драмска секције те школе, у режији професорке српског језика и књижевности, Марина Панић.[3]
Небојша Дугалић, који је у свом матичном позоришту поставио комад Љубомира Симовића, Путујуће позориште Шопаловић, у подели му је наменио улогу песника Филипа Трнавца.[7] Перишић је касније играо и у представи Смрт у кући, у режији Александре Ковачевић, урађеној по тексту Богдана Мрвоша, која је изведена на годишњицу првих стрељања грађана Краљева у октобру 1941.[8]
У марту 2011. добио је улогу Дизеа у обнови представе Гнев Божји, која је премијерно изведена у сезони 1995/96, где је тај лик тумачио Миломир Недељковић.[9] Како је зграда Краљевачког позоришта била значајно оштећена од последица земљотреса, који је Краљево погодио у новембру 2010. године, премијерно извођење представе било је у београдском Народном позоришту.[lower-alpha 1] Током реконструкције зграде Краљевачког позоришта остварена је сарадња са Народним позориштем y Ужицy, па је у копродукцији са том кућом реализована представа Прича, у режији Александра Лукача и адаптацији Слободана Обрадовића, премијерно изведена 9. маја 2012.[12] Након завршетка радова на санацији објекта, на сцени Краљевачког позоришта је крајем 2012. одржана премијера представе Чишћење идиота, по тексту Милана Марковића и у режији Александре Ковачевић, у оквиру које је Перишић тумачио лик Стефана.[13]
На Дан шале 2019. године, Перишић је водио програм у Краљевачком позоришту, којим је са репертоара званично скинута представа Рогоња, после 21 године. Читава постава била је на окупу све време извођења.[14][15][16]
Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Рогоња | Прологус | Миодраг Динуловић | Краљевачко позориште | 5. март 1998.[17] |
Варалица | Владимир Путник | 19. март 1999.[4][3] | ||
Перпетуум мобиле | Анетин муж Тим | Александра Ковачевић | 19. март 2004.[5] | |
Фауст | Мефистофелес, мушки | Марина Панић | 2008.[lower-alpha 2] | |
Путујуће позориште Шопаловић | Филип Трнавац | Небојша Дугалић | 10. март 2009.[20][21] | |
Смрт у кући | Александра Ковачевић | 14. октобар 2009.[22] | ||
Гнев Божји[lower-alpha 1] | Дизе | 10. март 2011.[23][24][25] | ||
Прича | глумац | Александар Лукач | Народно позориште Ужице | 9. мај 2012.[12][26] |
Чишћење идиота | Стефан | Александра Ковачевић | Краљевачко позориште | 22. децембар 2012.[27] |
Перишић је крајем прве деценије 21. века почео да се интересује за стендап комедију, која у то време није била распрострањена у Србији. Након огласа за Отворени микрофон, Перишић је припремио свој самостални наступ, а у новембру 2010. године учествовао је такмичењу, у организацији , дан након земљотреса који погодио Краљево.[28] То је био први такав догађај који је организован у Србији, а Перишић је проглашен победником, те је касније у медијима идентификован као пионир стендап сцене у својој држави.[29][30][31] Нешто касније, истог месеца, појавио се као гост Зорана Кесића у трећој сезони емисије Фајронт република.[32]
У наредних неколико година, расла је популарност стендап сцене међу публиком, а међу извођачима су се појавили и Срђан Динчић, Никола Силић, Неша Бриџис и Јелена Радановић. Програм су изводили три пута недељно, у клубу „Бен Акиба”.[33] Они су касније снимали своје наступе, који су се приказивали на америчком кабловском каналу Comedy Central, у емисији под називом . Комичари су након тога постали сценаристи Вечери са Иваном Ивановићем, где су добили и посебан део емисије под називом Игра комедије.[34] Током вишегодишњег бављења стендапом, Перишић је остварио сарадњу и са колегама из региона, те је наступао и ван граница Србије. Тако је са Марином Орсаг из Хрватске осмислио тематску представу Кај бре.[35] Перишић је свој репертоар углавном базирао на црном хумору и политички некоректним темама. У интервјуима за различите медије, говорио је о свом стилу и инспирацији. У првих седам година бављења стендапом, до идеја је најчешће долазио претраживањем на Википедији. Као праизвођача стендапа у Србији препознао је Љубу Мољца, некадашњег српског глумца и комичара, који је преминуо током свог извођења на сцени. Иако скоро у потпуности дефинише програм који изводи, Перишић сматра да је публика која повремено добацује корисна за импровизацију и да комичар треба да има спреман одговор, како би такве ситуације искористио у позитивном смислу.[36][37][38] Од 23. фебруара 2018. године, Перишић је отпочео извођење свог шоу-програма под називом Комплександар,[39] чија је премијера била на сцени Краљевачког позоришта.[40] Неколико дана касније, 27. фебруара, одржана је и београдска премијера у клубу „Бен Акиба”.[41]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.