Александар Мишић
From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар Аца Мишић (Београд, 17/29. јун 1891 — Ваљево, 17. децембар 1941) био је официр српске војске у Краљевини Србији током Балканских ратова и Првог светског рата.
Александар Мишић | |
---|---|
Надимак | Аца, Цуле[lower-alpha 1] |
Датум рођења | (1891-06-29)29. јун 1891. |
Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
Датум смрти | 17. децембар 1941.(1941-12-17) (50 год.) |
Место смрти | Ваљево, Недићева Србија |
Служба | 1910 — 1922. 1941. |
Војска | Српска војска Југословенска војска Југословенска војска у отаџбини |
Чин | Мајор |
Јединица | Коњичка дивизија |
Учешће у ратовима | Први балкански рат Други балкански рат Први светски рат Други светски рат |
Каснији рад | Управник Врањске бање |
Одликовања | Орден Белог орла са мачевима Орден Карађорђеве Звезде са мачевима (постхумно) |
Наставио је службу у војсци Краљевине СХС а 1922. године је напушта. Између 1928. и 1930. налазио се на положају в. д. управника Врањске Бање.
После слома државе у Априлском рату, 11. маја 1941. године као пензионисани официр у својој кући у селу Струганик дочекује генералштабног пуковника Драгољуба Михаиловића са којим доноси одлуку о наставку борбе против окупатора и стварању герилске војске на целом простору окупиране Краљевине Југославије. За време Другог светског рата био је командант Рибничког четничког одреда у Четничким одредима Југословенске војске, обавештајац и један од главних устаничких вођа уз пуковника Драгољуба Михаиловића током устанка 1941. године.
Заробљен је од стране Немаца 6. децембра 1941. године током окупаторске офанзиве на Равну Гору која је носила шифровано име Операција Михаиловић. Мајор Александар Мишић познат је и као син славног српског војводе Живојина Мишића.