Албрехт I Хабзбуршки

Албрехт I Хабзбург или Албрехт I Хабзбуршки ( ; јул 1255—1. мај 1308) је био краљ Немачке (1298—1308) и војвода Аустрије.

Албрехт I Хабзбург
Албрехт I Хабзбург
Датум рођења	јул 1255
Место рођења	Рајнфелден,
Датум смрти	1. мај 1308.(1308-05-01) (52/53 год.)
Место смрти	Виндиш,
Супружник	Елизабета Корушка
Потомство	Рудолф I од Чешке, Фридрих I Хабзбург, Леополд I, војвода Аустрије, Алберт II, војвода Аустрије, Henry the Friendly, Otto, Duke of Austria, Anne of Austria, Margravine of Brandenburg, Agnes of Austria, Elisabeth of Austria, Duchess of Lorraine, Catherine of Austria, Duchess of Calabria, Gutta von Oettingen
Родитељи	Рудолф I Хабзбуршки Gertrude of Hohenburg
Династија	Хабзбурзи
Претходник	Адолф Вајлбуршки
Наследник	Хенрик VII

Најстарији је син Рудолфа Хабзбуршког. Први је владар Аустрије из династије Хабзбург.

Први војвода Аустрије из династије Хабзбург

Оснивач хабзбуршке династије Рудолф I Хабзбург поставио је 1282. своје синове Албрехта I и Рудолфа II на чело војводстава Аустрије и Штајерске. Албрехт је био први владар Аустрије из династије Хабзбург. Од 1283. Албрехт је као војвода сам владао Аустријом и Штајерском. Владајући Аустријом ослањао се на швапске чиновнике, што је изазивало незадовољство аустријске аристократије. Дошло је 1288. и до побуне, коју је војвода жестоко угушио.

Спроводио је политику централизације, настојећи ограничити привилегије дворских службеника и смањити утицај аристократије на власт. Основао је и Тајни савет, у коме су Аустријанци били велика мањина. Тајни савет је Албрехт користио као помоћ у управљању војводством. Укинуо је и привилегије аустријског свештенства. У Бечу је основао јединствени суд, који је заменио земаљске судове. Успоставио је јединствену финансијску управу. Активно је подржавао трговину и развитак градова. Беч постаје слободни краљевски град.

Био је ожењен Елизабетом, ћерком грофа Горице и Тирола, који су били наследници ранијих Бабенберг маркгрофова Аустрије. Елизабета је имала бољи родослов од Албрехта.

Изабран као краљ Немачке

Рудолф је током 1291. покушао да осигура избор Албрехта за краља, да би омогућио наслеђивање. Немачки кнежеви изборници су то одбили под изговором, да не могу подржавати два краља, а заправо бојећи се нарасле моћи Хабзбурга. Због истог разлога после Рудолфове смрти кнежеви изборници бирају слабог краља Адолфа Вајлбуршког. Албрехт I Хабзбург је био принуђен да прихвати новог краља и ограничио се само на управљање хабзбуршким поседима.

Део кнежева изборника је постао незадовољан краљем Адолфом Вајлбуршким, па 1298. бирају Алберта за ривалског краља.

Војске ривалских краљева сукобиле су се 1298. у бици код Гелхајма. Адолф Вајлбуршки је изгубио и битку и живот. На новим изборима за краља Албрехт је осигурао подршку кнежева, па је изабран за краља у Франкфурту 27. јула 1298. године. Крунисан је 24. августа 1298. у Ахену.

Као немачки владар успостављао је ред и законитост. Подржавао је оснивање градова. Често је правио савезе са кнежевима да би спровео своје одлуке. Штитио је кметове и један је од ретких, који су штитили Јевреје. У швајцарским кантонима је био окрутан владар.

Спољна политика

Настојао је да буде значајан фактор европске политике. Најпре се сукобио са Французима око Бургундије, али политику према Французима мења када је папа одбио да призна његов избор за краља. Са француским краљем Филипом IV Лепим склапа споразум и договарају венчање Филипове ћерке за Албрехтовог сина. Касније су се односи са Француском поново погоршали. Са папом Бонифацијем VIII склопио је споразум 1303, по коме папа признаје Албрехта за краља и будућег цара. Алберт заузврат признаје папи право да поставља цареве и обећава да ниједан његов син неће постати немачки краљ без папина благослова.

Политика у Немачкој

Холандија и Зеланд су 1299. након смрти задњег наследника династије Герулф, грофа Јована I постале празни феуди царства. Албрехт је неуспешно покушао да их заузме. Након смрти Вацлава III осигурао је 1306. круну Бохемије за свог сина Рудолфа. Ушао је и у спор за Тирингију, а умешао се и у свађу око наслеђивања угарског трона са Отоном III Баварским. Поражен је у нападу на Тирингију 1307. године. Исте године умро му је син Рудолф, што је ослабило Албертову позицију у источној Европи.

Албрехт је покушао да укине све царине, које су наметнуте на Рајни од 1250. године. Због тога су рајнски надбискупи и палатински гроф створили савез против њега. Градови су помогли Албрехту да се угуши побуна. Постојала је и побуна у Швабији, коју је намеравао угушити. Озлојеђен јер је лишен наследства убио га је нећак 1. маја 1308. године.

Породично стабло

16. Алберт III, гроф Хабзбурга

8. Rudolph II, Count of Habsburg

17. Ida of Pfullendorf

4. Алберт IV, гроф Хабзбурга

18. Gottfried of Staufen

9. Agnes of Staufen

2. Рудолф I Хабзбуршки

20. Hartmann III, Count of Kyburg and Dillingen

10. Ulrich, Count of Kyburg and Dillingen

21. Richenza of Lenzburg

5. Hedwig of Kyburg

22. Berthold IV, Duke of Zähringen

11. Ана од Церингена

23. Heilwig of Frohburg

1. Албрехт I Хабзбуршки

24. Burckhard III, Count of Hohenburg

12. Burckhard IV, Count of Hohenburg

6. Burckhard V, Count of Hohenburg

3. Gertrude of Hohenburg

28. Rudolph I, Count Palatine of Tübingen

14. Rudolph II, Count Palatine of Tübingen

29. Mechtild of Gleiberg, Countess of Giessen

7. Mechtild of Tübingen

30. Henry, Margrave of Ronsberg

15. unnamed

31. Udilhild of Gammertingen

Адолф Вајлбуршки

Краљ Немачке (1298—1308)

Хенрик VII