![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Belgorod_ua.jpg/640px-Belgorod_ua.jpg&w=640&q=50)
Акерманска конвенција
From Wikipedia, the free encyclopedia
Акерманска конвенција је уобичајени назив уговора закљученог између Русије и Османског царства 25. септембра (7. октобра по новом календару) 1826. године[1] у тврђави Акерман у јужном делу Бесарабије под називом Буџак (данас у Украјини).
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/11/Belgorod_ua.jpg/320px-Belgorod_ua.jpg)
Одредбама Акерманске конвенције је предвиђено да:
- сваки представник Османлијских власти на локалном нивоу у Молдавији и Влашкој (рум. ) буде биран на период од 7 година свако у својој административној јединици (рум. ) уз обострано одобрење и Русије и Османског царства
- да се војска Османског царство повуче из Молдавије и Влашке
- Влашкој је дата контрола над дунавским лукама Ђурђу, Браила и Турну Магуреле
- чланом 5 је Србији (тада провинција у оквиру Османског царства) дата аутономија и враћене су јој територије које су јој одузете 1813. године
- Србима је дата слобода кретања у Османском царству
Кршење Акерманске конвенције које је почињено по налогу султана Махмуда II је довело до Руско-турског рата (1828–1829).