Аквилејска патријаршија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Аквилејска патријаршија је древна црквена област, са првобитним средиштем у древном граду Аквилеји (лат. ) на североистоку Италије. Настала је у 6. веку, уздизањем локалне митрополије у италијанској регији Венетија и Хистрија (лат. ) на степен патријаршије. Њено седиште је током потоње историје неколико пута премештано, а већ на почетку 7. века дошло је до поделе на две супарничке јурисдикције, које су претендовале на аквилејско наслеђе: првој је седиште било у приморском месту Градо, а касније је пребачено у Венецију, док је другој седиште било у фурланском граду Кормонс, а касније је пребачено у Чедад, па у Удине. Аквилејска патријаршија је вековима имала значајну улогу у црквеном животу Истре и Далмације.[1]