From Wikipedia, the free encyclopedia
Адамантобласти (грч. - челик, - повезан са рађањем, настанком) или амелобласти су ћелије које су присутне само у развојном периоду зуба. Служе за депоновање зубне глеђи, која чини површину крунице зуба.
Амелобласти су настали од усног епитела и ектодермалног су порекла. Настале су диференцијацијом од протоамелобласта (који воде порекло од унутрашњег глеђног ткива), при чему главну улогу врши ектомезенхим. Амелобласти у потпуности испољавају своју функцију тек након формирања првог слоја дентина (предентин), од стране одонтобласта. Амелобласти граде глеђно ткиво (енамелум). Ове ћелије инволуирају и уништавају се током ерупције зуба, па се због тога глеђ не обнавља током живота.[1]
Животни циклус адамантобласта се састоји од шест фаза:
Адамантобласти испољавају своју функцију у производњи протеина енамелина и амелогенина, који се касније минерализују дајући најчвршћу супстанцу у телу човека, то јест глеђ.[3] Амелобласти контролишу састав глеђи. Претпоставља се да амелобласти регулишу производњу глеђи на дневном нивоу (налик остеобластима у коштаном ткиву).[4][5] Зарад одржања повољних услова за биоминерализацију, амелобласти контролишу секреторне и ресорптивне активности глеђи.[6]
Сваки адамантобласт је колумнарна ћелија која имао око 4 микрометра у пречнику и 40 микрометара висине. На пресеку су шестоугаоне. На крају секреторне фазе амелобласти бивају пирамидално структурисани (Томасов процес).
Амелобласти су врло осетљиве ћелије. Пример тога је да вишак флуорида у организму користе за повећање тврдоће глеђи и превенцију каријеса.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.