Адам
From Wikipedia, the free encyclopedia
Адам (хебр. , буквално „човјек“, сродно са ријечима = „земља“ и = „црвено“; арам. ; грч. ; лат. ; арап. ) у Петокњижју и Курану, први човјек, створен од стране Бога, прародитељ људског рода.[1][2] Муж Евин, отац Каинов, Авељев и Ситов. Био је прогнан из раја након што је пробао плод са Дрвета познања добра и зла.[3]
Према представљају у јудаизму, Адам и Ева у потпуности представљају човјечанство, односно одражавају слику људског рода, а њихова историја се може посматрати као узор историји цијелог човјечанства.
У хришћанству Адам је симбол човјековог односа са Богом, а на Адаму као круни стварања, почива божији благодат, он има потпуну праведност и личну бесмртност, и све то је изгубио због човјековог пада. Овај првородни гријех Адам је прењео на своје потомке – цијелом људском роду. Првородни гријех искупио је „други Адам“ – Исус Христос. Библијска историја Адама постала је важна основа хришћанској вјери, женском потчињавању мушкарцима и догми о првородним гријеху.
Поштован је као пророк у исламу, мандејству и бахаизму.
Поређењем религијских прича о Адаму, он се посматра као примјер мит о мита о постанку човјека.
Библијско представљање Адама приказано је у свјетској умјетности и култури великим бројем примјера, као што су: Еден, Дрво познања добра и зла, забрањени плод, пад човјека, прогнанство из раја.