![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/fc/Abbott_costello_frankenstein.jpg/640px-Abbott_costello_frankenstein.jpg&w=640&q=50)
Абот и Костело срећу Франкенштајна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Абот и Костело срећу Франкенштајна (енгл. ) је амерички хумористички хорор филм из 1948. године, режисера Чарлса Бартона. У филму се појављује гроф Дракула (Бела Лугоси) који склопио партнерство са др Сандром Морнеј (Ленор Обер), пошто му је потребан „једноставан, поводљив” мозак да би под своју власт подвргнуо Франкенштајново чудовиште (Глен Стрејнџ). Дракула открива да „идеалан” мозак припада Вилбуру Греју (Лу Костело) коме се Сандра удвара не би ли га намамила на операциони сто, упркос упозорењима које му даје Лоренс Талбот (Лон Чејни мл.).
Абот и Костело срећу Франкенштајна | |
---|---|
![]() Филмски постер | |
Изворни наслов | Abbott and Costello Meet Frankenstein |
Режија | Чарлс Бартон |
Сценарио | Роберт Лис Фредерик Риналдо Џон Грант |
Продуцент | Роберт Артур |
Главне улоге | Бад Абот Лу Костело Лон Чејни мл. Бела Лугоси Глен Стрејнџ Ленор Обер Џејн Рандолф |
Музика | Френк Скинер |
Директор фотографије | Чарлс ван Енгер |
Монтажа | Френк Грос |
Продуцентска кућа | Universal-International Pictures Co., Inc.[1] |
Дистрибутер | Universal Pictures |
Година | 1948. |
Трајање | 82 минута[2] |
Земља | ![]() |
Језик | енглески |
Буџет | 792.270 долара[3][4] |
Зарада | 3,2 милиона долара[5] |
веза |
Развој филма и снимање почели су противно жељама Абота и Костела, при чему се Костелу посебно није допао сценарио. Филм је снимљен са потешкоћама према режисеру Бартону који је открио да су Абот и Костело често били одсутни или нису радили на сету. По изласку, био је један од најуспешнијих филмова студија те године и довео је до неколико наредних филмова у којима су Абот и Костело сретали друге глумце и бића из хорор филмова. Филм је био добро прихваћен од стране трговачких листова и америчких критичара са Западне обале након објављивања, али је добио лоше критике у Њујорку. Године 2001, Конгресна библиотека Сједињених Држава одабрала је овај филм за чување у Националном регистру филмова због „културног, историјског или естетског значаја”, а касније га је Амерички филмски институт ставио на 56. место листе „100 најсмешнијих америчких филмова”.