Џејмс Ирвин
амерички пилот, ваздухопловни инжењер и астронаут / From Wikipedia, the free encyclopedia
Џејмс Бенсон "Џим" Ирвин (енгл. ; Питсбург, 17. март 1930 — Гленвуд Спрингс, 8. август 1991) био је амерички пилот, ваздухопловни инжењер, астронаут; осми човек на Месецу. Изабран је за астронаута 1966. године.
Џејмс Ирвин | |
---|---|
Пуно име | Џејмс Бенсон Ирвин |
Датум рођења | (1930-03-17)17. март 1930. |
Место рођења | Питсбург, Пенсилванија, САД |
Датум смрти | 8. август 1991.(1991-08-08) (61 год.) |
Место смрти | Гленвуд Спрингс, Колорадо, САД |
Гроб | Национално гробље Арлингтон |
Држављанство | САД |
Националност | Американац |
Образовање | АМА (BS, 1951) УМ (MS, 1957) |
Занимање | астронаут опитни пилот ваздухопловни инжењер |
Тип | Астронаут НАСА |
Статус | преминуо |
Чин | Пуковник (АРВ) |
Време у свемиру | 12 дана 7 сати 12 минута |
Свемирске шетње | 4 (18 сати 35 минута) |
Селекција | Насина група 5 из 1966. |
Мисије | Аполо 15 |
Лого мисија | |
Пензионисање | 31. јул 1972.; пре 51 године (1972-07-31) |
Одликовања | |
Званични веб-сајт |
Пре него што је изабран за астронаута, летео је као борбени пилот у Америчком ратном ваздухопловству. Службовао је од 1951. Осим дужности борбеног пилота, био је и инструктор летења, што га је умало коштало живота 1961. године, када је имао несрећу са својим учеником, али је прошао без већих последица. Такође, успешно је завршио обуку за пробног пилота у елитној школи Ратног ваздухопловства САД у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија, што му је помогло, уз формално образовање, да буде одабран у астронаутски корпус НАСА (три године пре селекције имао је неуспешну пријаву за трећу астронаутску групу).
У свемир је полетео једном, као пилот лунарног модула на мисији Аполо 15, 1971. године. Ирвин је захваљујући овом лету постао осми човек који је ходао Месецом и један од 24 који су имали ту прилику да путују на њега. У свемиру је провео 12 дана. Током боравка на Месецу, Ирвин и командант лета Дејвид Скот, обавили су значајна истраживања Месечевог тла и извели значајне научне експерименте, оставили су фигурицу Пали астронаут у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава, а такође су и први људи који су возили лунарни ровер по Месецу. С обзиром на чињеницу да су неуморно радили три дана, Ирвиново срце је доживело значајне напоре. По повратку кући, стање му се погоршало, а срећа у несрећи је била та што се налазио у условима нулте гравитације и чистог кисеоника. Убрзо након лета доживео је први инфаркт. Пензионисао се крајем јула 1972. у чину пуковника. Током своје каријере у НАСА, Ирвин је био и резервни члан посаде на лету Аполо 12, као и помоћне посаде мисије Аполо 10.[1]
Током каријере забележио је преко 7.015 часова лета, и више од 5.300 на млазњацима.
Још као дечак био је фасциниран Месецом и испричао је родитељима како ће ходати по њему.[2] Средњу школу је завршио у Солт Лејк Ситију, Јута, 1947. године. Дипломирао је поморске науке на Морнаричкој академији САД у Анаполису, 1951. године. Магистрирао је ваздухопловну и инструментациону технику на Универзитету Мичиген 1957. Преминуо је 8. августа 1991. године од последица срчаног удара. Имао је 61 годину. Сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон.[3] Први је и најмлађи астронаут који је ходао по Месецу који је умро. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања. Два пута се женио, а иза себе је оставио супругу и петоро деце.