Њитранска кнежевина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Њитранска кнежевина (слч. — „Њитранска кнежевина“, — „Њитранска“, — „Њитрава“) била је словенска држава настала у 8. веку на простору данашње Словачке, Мађарске и Аустрије. Престоница јој је била Њитра, у којој је кнез Прибина (825–830, око 840–861) 828. године подигао прву хришћанску богомољу међу Западним и Источним Словенима. Сматра се претечом Словачке, а њен симбол/грб био је двоструки крст, који је и данас главни елеменат грба Словачке (и грба Мађарске). Моравски кнез Мојмир I (830–846) 833. године потискује Прибину и уједињује две кнежевине под именом Великоморавска кнежевина.
Кратке чињенице Њитранска кнежевинаЊитранска, Географија ...
Њитранска кнежевина Њитранска | |||
---|---|---|---|
Њитранска кнежевина, 9. век | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Престоница | Њитра | ||
Друштво | |||
Службени језик | словенски језици | ||
Религија | паганизам, хришћанство | ||
Политика | |||
Облик државе | кнежевина | ||
— Кнез | Прибина | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 9. век | ||
— Укидање | 1108. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Аварски каганат | Велика Моравска |
Затвори