Јулијска крајина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јулијска крајина (словен. ), позната и као Јулијска Венеција (итал. , венец. , фурл. , њем. ), област је југоисточне Европе подијељена између Италије, Словеније и Хрватске.[1] Израз је сковао италијански лингвиста Грацијадио Исаја Асколи 1863, како би показао да Аустријско приморје, Венето, Фурланија и Трентино (тада дио Аустријског царства) дијеле заједнички италијански лингвистички идентитет. Асколи је нагласио августовску подјелу римске Италије на почетку периода царства, када је Венеција и Истрија (лат. ) била Регија 10. (лат. ).[2]
Јулијска крајина | |
---|---|
Region | |
Кућа на граници између Италије и Словеније у Горици с натписом „Ту је Југославија” 1945—1947. | |
Јулијска крајина у оквиру Краљевине Италије (1923—1947), са четири покрајине: покрајине Горица (плава), покрајина Трст (зелена), покрајина Ријека (црвена) и покрајина Пула (жута). |
Израз су касније прихватили италијански иредентисти, који су настојали да припоје регије у којима су етнички Италијани чинили већину (или знатан удио) становништва: Аустријско приморје, Трентино, Ријека и Далмација. Тројна антанта је регије обећала Италији у претпостављеном распаду Аустроугарске у замјену за придруживање Италије савезничким снагама у Првом свјетском рату. Тајним Лондонским споразумом из 1915. Италији су обећане територије које су углавном насељене Италијанима (као што је Трентино) поред оних које су углавном насељене Јужним Словенима; на територији је живјело 421.444 Италијана и око 327.000 Словенаца.[3]