Јужно острво
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јужно острво (енгл. ,[1] маор. ) је једно од два главна острва Новог Зеланда (друго је Северно острво). Има површину од 151.215 , што га чини дванаестим острвом по величини на свету.[2] Дуж западне обале Јужног острва пружа се ланац планина Јужни Алпи, чији највиши врх је Кук са 3,754 метара изнад нивоа мора. На острву постоји 9 националних паркова, а познато је и по скијалиштима.
Нови Зеланд | |
Географија | |
---|---|
Координате | 43° 58′ 59″ Ј; 170° 27′ 00″ И |
Површина | 150.437 km2 |
Обала | 5.842 km |
Висина | 3.754 m |
Највиши врх | Маунт Кук |
Администрација | |
НЗЕ | |
Демографија | |
Становништво | 1.096.200 (2016.) |
Густина ст. | 0 стан./km2 |
Први европљани који су стигли до овог острва били су у експедицији Холанђанина Абела Тасмана. Његова два брода су стигла у Златни залив на северу острва децембра 1642. У 19. веку неке мапе су називале острво „Средња земља“ или „Нови Алстер“. На острву живи 1.096.200 људи, што је око четвртина народа Новог Зеланда. У прошлости (19. век) овде је живела већина становништва. Острво је подељено у седам региона: Нелсон, Марлборо, Тасман, Отаго, Кентербури, Западна обала, Јужна земља. Највећи градови на острву су Крајстчерч, Данедин, Инверкаргил, Нелсон, Вестпорт, Хокитика, Бленхајм, Тимару, Оамару.
Пошто је 32% веће од Северног острва, Јужно острво се понекад назива и „копно“ Новог Зеланда.[3] Ono је дом за 23 одсто од 5,1 милиона становника Новог Зеланда. Након златних грозница током 1860-их у раним фазама насељавања земље Пакехама (Европљанима), Јужно острво је имало већину европског становништва и богатства. Популација Северног острва претекла је јужно острво почетком 20. века, са 56% становништва Новог Зеланда које је живело на Северном острву 1911. Насељавање људи и предузећа на северу се наставило и током двадесетог века.[4]