немачки астроном From Wikipedia, the free encyclopedia
Јохан Готфрид Гале ( ; Радис, 9. јун 1812 — Потсдам, 10. јул 1910) био је немачки астроном. Познат је по томе што је, уз помоћ асистента Хајнриха Дареа, био прва особа која је видела планету Нептун, а да је то знала. То је било једно од највећих научних открића XIX века.
Јохан Готфрид Гале | |
---|---|
Датум рођења | 9. јун 1812. |
Место рођења | Радис, Немачка |
Датум смрти | 10. јул 1910. (98 год.) |
Место смрти | Потсдам, Немачка |
Образовање | Универзитет у Берлину |
Поље | астрономија |
Институција | Берлинска опсерваторија, Универзитет у Вроцлаву |
Познат по | открићу Нептуна по прорачунима Леверијеа |
Рођен је у месту Папстхаусу, два километра западно од Радиса у близини града Грефенхајнихен у данашњој немачкој савезној држави Саксонија-Анхалт, као први син Мари Хенријет, рођене Паније (1790—1839) и Јохана Готфрида Галеа (1790–1853). Гимназију је похађао у граду Лутерштат Витенберг, а студирао на Универзитету у Берлину од 1830-1833. У гимназији у Губену је предавао математику и физику, а касније је прешао на Берлинску гимназију.[1]
Од 1835. почео је да ради као асистент Јохану Францу Енкеу у новооснованој Берлинској опсерваторији. Тамо ће радити наредних 16 година користећи искључиво рефрактор пречника објектива 22,5 центиметара. Уз помоћ њега ће у периоду од 1838-1840 открити унутрашњи Сатурнов прстен као и три комете.
Године 1847. Гале је наследио Фридриха Вилхелма Бесела као директор опсерваторије Кенигсберг, али је повукао своју номинацију почетком 1848. године због интриге против њега коју је водио Карл Густав Јакоб Јакоби.[2]
Године 1851. преселио се у Вроцлав где је постао директор локалне опсерваторије, а 1856. је постао професор астрономије на тамошњем универзитету.
Године 1897. је Гале се вратио у Потсдам, где је преминуо у 98. години. Надживели су га супруга и два сина - Андреас Гал и Георг Гал (1860–1946). У Грефенхајнихену је 1977. године постављена спомен-плоча у његову част.
Главно научно достигнуће Јохан Галеа је откриће планете Нептун на основу прорачуна Ирбена Леверијеа. У својој докторској дисертацији 1845. он је дао критички осврт на запажања Урана Олеа Ремера за период од 20. до 23. октобра 1706. Копију своје тезе је послао Леверијеу, али је одговор добио тек годину дана касније. У писму примљеном 23. септембра 1846, као одговор Леверије га је замолио да погледа ка одређеном подручју неба не би ли видео нову планету, која би објаснила одређене сметње у кретању Урана. Исте ноћи, након што му је Енке дао дозволу (мада против своје воље), у сарадњи са својим асистентом Хајнрихом Дареом Гале је пронашао нову планету само 1 степен даље од предвиђене позиције. Гале је увек одбијао да прими заслуге за откриће Нептуна, већ их је приписивао Леверијеу.
Године 1851. преселио се у Вроцлав где је постао директор локалне опсерваторије, а 1856. је постао професор астрономије на тамошњем универзитету. У Вроцлаву је радио више од 45 година, а 1875/76. године изабран је за ректора.[3]Бавио се тачним одређивањем положаја планетарних орбита и развијањем метода за израчунавање висине аурора и путања метеора. Поред тога се бавио проучавањем Земљиног магнетног поља и климатологије. Укупно је објавио преко 200 научних радова.
Његово име носе по један кратер на Месецу и Марсу, један астероид, као и један од Нептунових прстенова.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.