From Wikipedia, the free encyclopedia
Јанићи, породица Самуила Јанића и његовог сина Голуба Јанића, београдских велетрговаца, рентијера и задужбинара, су српска породица пореклом из Лазаропоља, односно Маврова у Старој Србији. Голуб Јанић је један од оснивача и водећих финансијера четничке акције у Старој Србији.
Јанићи | ||||||||||
|
Јанићи су пореклом из Лазаропоља, места које се налази између Дебра и Кичева у Македонији. Становници тешко приступачног планинског места Лазаропоље припадају, као и становници околних села, српском мијачком становништву западне Македоније[2]. Из Лазаропоља доселили су се у Маврово које се данас налази у највећем националном парку у Македонији, Националном парку Маврово.
Јанићи су били везани за Маврово и стари крај, где су често одлазили, помагали су земљаке и рођаке, а деца су им се, према обичају, рађала и до почетка школовања живела у Маврову[3].
Јане, по коме су добили презиме Јанић и његов син Самуило Јанић (1830-1903) били су београдски трговци.
Самуило Јанић се уортачио са рођацима и развио и проширио очеве послове[4]. Помагао је и многим вредним младићима, који су касније постали угледни београдски трговци.
Самуило Јанић је узео учешће у сукобима са турском влашћу у Београду 1862, након инцидента на Чукур-чесми[3].
Самуило Јанић био је ожењен Софијом Пеић, кћерком Пеје Пеића. Пеја Пеић имао је кћерке Софију и Катарину.
Софија Јанић, удата за Самуила Јанића, кћерка је Пеје Пе(ј)ића. Имала је сестру Катарину.
Самуило и Софија Јанић имали су једног сина Голуба и шест кћерки Евгенију, Агафију, Магдалену, Даиљку, Онисију и Фотинку.
Голуб Јанић рођен је 1853. године у Маврову[7].
Као младић пријавио се у добровољце и учествовао је у српско-турском и руско-турском рату 1876-1878.
Голуб Јанић је био један од оснивача Централног револуционарног тајног одбора у Београду, или Српског комитета, који је од септембра 1903. руководио пребацивањем четничких јединица преко границе[8].
Основао је заједно са Љубом Јовановићем, бвш. министром и Јосифом Студићем 23. јануара 1905. године друштво Српска Браћа. Голуб Јанић је био први, доживотни и једини председник Српске Браће, чија је канцеларија била у његовој кући на Престолонаследниковом тргу 18, односно Теразијама 23. У једном одељењу канцеларије, које је било намењено за окупљање студената из неослобођених крајева, према сећању очевидаца, зидови су били украшени бројним фотографијама војвода и четника[9].
Основни задатак Српске браће био је да помаже слободарски и национални покрет у Старој Србији и Македонији, као и да пружа моралну и материјалну помоћ угроженом српском народу, свуда где се укаже потреба. „Друштво се у ствари бавило револуционарном делатношћу“[9], односно руководило је спремањем, наоружавањем и пребацивања четника и њихових четовођа (војвода) преко границе. У Голубовом хотелу Балкан на Теразијама био је штаб и зборно место за окупљање четника.
Његова трећа жена је Босиљка Јанић, рођ. Цинцар-Јанковић.
Босиљка, унука војводе Цинцар-Јанка, рођена је 1869. године од оца Ђорђа Цинцар-Јанковића, окружног начелника и мајка Јелене Цинцар-Јанковић, кћерке Теодора Михаиловића, српског трговца који је пословао у Софији у Бугарској.
Голуб и Босиљка делили су заједничку љубав према Јужној или Старој Србији, односно Македонији, као земљи својих предака и помагали цркву и акцију српске државе, као и српско становништво, посебно у западној Македонији.
Добар део године Голуб и Босиљка проводили су у бањама у Србији и одмаралиштима изван земље.
Голуб и Босиљка нису имали деце.
У околини Теразија Голуб Јанић је имао седам већих плацева са зградама. Његова најпознатија имања у Београду била су хотел Балкан на Теразијама, имање Руска круна, велика кафана на углу Дечанске и Скопљанке улице, имање Шумадија, такође кафана, на углу улица Краља Милана и Краља Милутина, више плацева, кућа и локала у Дечанској улици, улици Краља Милана, Краља Милутина, Делиградској и др. Неке од кућа за издавање биле су репрезентативне стилске породичне куће, а неке једноставне најамне зграде са много малих станова у које се улазило из дворишта или са дворишне терасе.
Своја имања Голуб Јанић искључиво је рентирао.
Голуб и Босиљка Јанић становали су на Престолонаследниковом тргу 18 (касније Теразије 17, 18, 23), наспрам хотела Балкан, на углу Теразија и Нушићеве улице у кући подигнутој око 1870. године. Поред њихове куће у Скопљанској улици (Нушићевој, Пашићевој) налазила се кућа госпође Томаније Обреновић, чији је унук био краљ Милан Обреновић. У стамбеном делу био је, пре оштећења зграде у бомбардовањима, шестособан стан са спроведеним етажним грејањем и радијаторима у свим просторијама, укључујући и купатила. Улазна двокрилна храстова врата била су широка 2,6 метара, а висока 2,4 метра. Стан је имао у салонском делу и једна четворокрилна унутрашња врата димензија 2,10/2,70 , док је висина плафона била 4 метра. Улаз у кућу за кочија и кола био је из Скопљанске (Пашићеве, Нушићеве) улице. Штале са коњима и кочијама налазиле су се у улици Краља Милутина. Према сведочењу савременика у кући Голуба Јанића на Теразијама, где је било од 1905. године седиште, односно канцеларија друштва Српска браћа налазило се и једно одељење намењено за окупљање студената из неослобођених крајева у ком су на зидовима биле бројне фотографије војвода и четника[10]. У партеру према Теразијама налазио се један велики локал, касније преграђен у два локала[11] .
Ова кућа је Босиљкиним тестаментом била предвиђена за имовину Фонда Софије Самуила и Босиљке Голуба Јанића, а приликом зидања зграде Савезне индустријске коморе (Привередне коморе Југославије, данас Привредне коморе Србије), 1955. бесправно је срушена, што је био предмет вишедеценијског спора.
Голуб Јанић је целог живота учествовао у добротворном раду, помажући различита удружења и организације.
Његова жена и наследница Босиљка Јанић основала је три задужбине које носе његово име и име чланова његове породице, Задужбину Самуила и Голуба С. Јанића при Филозофском факултету и Учитељској школи у Скопљу, Задужбину Самуила и Голуба С. Јанића при Српској краљевској академији (хотел Балкан на Теразијама) и Фонд Софије Самуила и Босиљке Голуба С. Јанића.
Јанићи су били у сродству са Цинцар-Јанковићима и др.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.