Јавна управа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јавна управа или јавна администрација је спровођење владине политике, као и академска дисциплина која проучава ову примену и припрема државне службенике за рад у јавној служби.[1] Као „поље истраживања са разноврсним опсегом”, чији је фундаментални циљ „унапређење управљања и политика како би влада могла да функционише”.[2] Неке од разних дефиниција које су понуђене за овај термин су: „управљање јавним програмима”;[3] „превођење политике у стварност коју грађани виде сваки дан”;[4] и „проучавање владиних одлука, анализа самих политика, разних инпута који су их произвели, и инпута неопходних за формулисање алтернативних политика.”[5]
Јавна управа је део извршне државне власти који врши управне послове у оквиру права и дужности те државе. Државну управу чине министарства, органи управе у саставу министарстава и посебне организације.[6] Државна управа се у савременим земљама традиционално сматра делом извршне власти, иако је неки теоретичари сматрају засебним подређеним ентитетом. Начин организације, делатности и методе рада државне управе се разликују од земље до земље, зависно о социоекономским или политичким приликама, али и државном уређењу; тако у некој земљи може постојати више државних управа са различитим овластима (нпр. федерална и државне управе); најнижа разина државне управе се назива локална управа или локална самоуправа. Делатност, овласти и рад државне управе у већини земаља регулативе управно право, исто као што је државна управа предмет проучавања науке о управи.
Јавна управа се „превасходно бави организацијом владиних политика и програма као и понашањем службеника (обично неизабраних) који су формално одговорни за њихово спровођење”.[7] Многи неизбирани јавни службеници могу се сматрати јавним администраторима, укључујући шефове градских, окружних, регионалних, државних и савезних одељења, као што су директори општинског буџета, администратори за људске ресурсе, градски менаџери, руководиоци пописа, државни директори менталног здравља и секретари кабинета.[4] Јавни администратори су јавни службеници који раде у јавним одељењима и агенцијама на свим нивоима власти.
У Сједињеним Државама, државни службеници и академици, попут Вудро Вилсона, промовисали су реформу државне службе током 1880-их, премештајући јавну управу у академије.[8] Међутим, „све до средине 20. века и ширења теорије о бирократији немачког социолога Макса Вебера” није постојало „велико интересовање за теорију јавне управе”.[9] Поље је мултидисциплинарног карактера; један од различитих предлога за подпоља јавне управе поставља шест стубова, укључујући људске ресурсе, теорију организације, анализу политике, статистику, управљање буџетом и етику.[10]