југословенски и српски књижевник, аутор, лингвиста, универзитетски професор From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђуза Радовић (Липовска Бистрица, код Колашина, 1906[1] — Београд, 16. октобар 1989) био је југословенски и српски књижевник, аутор, лингвиста, професор на Факултету драмских уметности, друштвено-политички радник, управник Библиотеке Српске академије наука и уметност и академик. Његова лична библиотека налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
| Ђуза Радовић | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 1906. |
| Место рођења | Липовска Бистрица, код Колашина, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 16. октобар 1989. (82/83 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Завршио је беранску гимназију[2] и дипломирао је на Филозофском факултету (група за југословенску и свјетску књижевност) у Београду 1930. Компаративну књижевност је студирао на Сорбони.
Радио је као гимназијски професор; библиотекар у Народној библиотеци Србије; уредник Радио Београда 2, професор Факултета драмских уметности у Београду; научни савјетник и управник Библиотеке Српске академије наука и уметности.
Уређивао је часописе и новине: Развршје, Књижевне новине, Књижевност и језик, Библиотекар. Писао је пјесме, књижевне критике, есеје и огледе из историје књижевности.
Преводио је са француског и словеначког језика. Био је члан Друштва за науку и умјетност Црне Горе.
Предавао је на Факултету драмских уметности као редовни професор.[3]
Један је од потписника Новосадског договора.[4]
Био је члан културно-просветне заједнице Лознице, председник Управе друштва за проучавање позоришта Србије[5] и Црногорске академије наука и умјетности.[6]
Ђура Радовић је заслужан за афирмацију књижевног опуса Стефана Митровог Љубише. Приредио је зборник радова о његовом делу и касније иницирао издање његових изабраних и сабраних дјела.[7]
Његова ћерка Весна Бернар је преводилац са француског. Превела је дела Јована Дучића и Милована Данојлића на француски.
Она је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” поклонила очеву личну библиотеку.[8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
