From Wikipedia, the free encyclopedia
Zenerova dioda je silicijumska poluprovodnička dioda, čiji je probojni napon u inverznom režimu rada značajno manji nego kod uobičajnih dioda zahvaljujući Zener efektu. Napon proboja diode pri inverznoj polarizaciju se često zove zenerov napon. Zener diode se koriste za stabilizaciju i ograničavanje napona.[1]
 Zener dioda | |
| Tip komponente | Activna |
|---|---|
| Princip rada | Zenerov efekt |
| Izumitelj | Clarence Zener |
| Pinovi | anoda i katoda |
| Elektronski simbol | |
 | |
Nazvana je po američkom naučniku Klarensu Zeneru. On je objasnio kako se kod poluprovodničkih dioda sa velikom koncentracijom nečistoća povećava provodnost u inverznom režimu rada usled tuneliranja elektrona iz valente u provodnu oblast. Ova pojava dominira u diodama sa inverznim naponom proboja do 5 volti. Za diode sa većim probojnim naponom dominira efekat lavine, pojava da električno polje ubrza elektrone toliko da udarom o atome iz valentne oblasti izbijaju nove elektrone u provodnu oblast, ali uobičajeno je da se i takve diode takođe nazivaju zener diodama, dok se naziv probojna dioda koristi samo za više napone.
Kod Zenerevog efekta temperaturni koeficijent je negativan, a kod lavinskog efekta je pozitivan, pa je ukupan temperaturni koeficijent najmanji za diode sa zener naponom od oko 5 volti, jer su tada oba efekta ujednačena.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
