Vidosav Stevanović

Vidosav Stevanović (rođen 27. juna 1942, Cvetojevac kod Kragujevca, Srbija) je pesnik, pripovedač, romansijer, dramski pisac, autor više od dvadeset knjizevnih dela, jedne političke biografije, brojnih eseja i mnoštva tekstova. Njegove knjige prevedene su na dvadesetak jezika širom sveta. Stevanović je povremeno pisao i za evropske novine kao što su Le Monde, Liberation, El Pais i Expresen.

Vidosav Stevanović
Vidosav Stevanović
rođen:	27. jun, 1942. Cvetojevac - Kragujevac
preminuo:

Pre odlaska iz Srbije početkom devedesetih Stevanović je dobio više književnih nagrada kao što su nagrada Ivo Andrić za pripovetke i Ninova nagrada za roman. U Francuskoj je nosilac odlikovanja viteza reda umetnosti i literature (Chevalier de L'ordre des Arts et des Lettres) za celokupno književno delo.

Poslednju deceniju prošlog veka Stevanović je proveo između Francuske i Srbije. Zbog svoje žestoke kritike ratova na tlu bivše Jugoslavije i režima Slododana Miloševića bio je prinuđen zatražiti politički azil u Francuskoj. U to vreme bio je stalna tema napada beogradske propagande, izbačen je iz školskih programa, njegove su knjige nestale iz knjižara i biblioteka.

Sada je francuski građanin i od 2006. često boravi u svojoj šumadijskoj kući na brdu.

Izdavačka kuća «Koraci» i grad Kragujevac upravo objavljuju njegova Sabrana dela u 15 tomova, prekidajući tako cenzuru koja je trajala gotovo dvadeset godina.

Biografija

Vidosav Stevanović je završio gimnaziju u Kragujevcu 1961. U Beogradu je studirao stomatologiju i književnost, napustio je oba fakulteta da bi postao profesionalni pisac.

Njegova prva knjiga proze «Refuz mrtvak» (Prosveta, 1969) izazvala je politički proces zbog takozvanog «crnog talasa», i estetesku diskvalifikaciju «stvarnosna proza» koja se na srpskim fakultetima zadržala do danas.

Tokom dve decenije bio je angažovani izdavač sa dosta uspeha, između ostalog glavni urednik BIGZ-a i generalni direktor «Prosvete».

Nekoliko meseci bio je direktor Radio-televizije Kragujevac, osvojene prilikom velikih demonstracija u srpskim gradovima 1996-97.

Uređivao je nekoliko književnih listova i časopisa, osnivač je «Književne reči».

Sa prijateljima je osnovao Nezavisne pisce Jugoslavije 1989, Liberalni forum 1990., i Beogradski krug 1991. Danas ne učestvuje u književnom životu i kloni se javnosti.

Izabrana dela

• Refuz mrtvak (Prosveta, 1969)
• Nišči (Prosveta, 1971)
• Periferijski zmajevi (Nolit, 1975)
• Les Loulous de Banlieue (nouvelles, L’Age d’homme ,1981)
• Izabrana proza u pet tomova (Narodna knjiga, Srpska književna zadruga, Svetlost, 1984)
• Testament, (Srpska književna zadruga, 1986)
• Izabrana proza u pet tomova, (Svjetlost, Sarajevo, 1989)
• La Niege et les Chiens (Belfond, 1993)
• Christos et les Chiens (Belfond, 1993)
• Prelude de la Guerre (Mercure de France, 1996)
• La Meme Chose (Mercure de France, 1999.)
• Milosevic, une epitaphe (Fayard, Paris, 2000)
• Voltaire 222 (Compa’act, 2000)
• Abel et Lise (L’Esprit des peninsules, 2003)
• Sabrana dela, prvo kolo (1. Stranac koji s vama boravi, 2. Sasvim užasnut tim monstrumom noćnim, 3. Ista stvar, Abel i Liza, Iskra, 4. Sneg i psi, 5. Narod čeka zemljotres i druge drame) (Koraci, Kragujevac, 2007)

Nagrade

• Isidora Sekulić, 1968.
• Mladost, 1990.
• Milan Rakić, 1971.
• Ivo Andrić, 1985
• NIN, 1986
• Civis Media Prize, 1995

Vanjske veze

Vidosav Stevanović na Wikimedijinoj ostavi

• Biografija i bibliografija Vidosava Stevanovića